Demokratija i slobodno tržište

Priča o Aronu

Jedan naš gastarbejter hteo je da za Božić ispeče prasence. Malo hrskavo i da može da stane u rernu. Otišao je da kupi. Ako treba i živo. Ali u razvijenim zemljama gde je standard visok, ne može da se kupi prase kao na vašaru u Mionici. Možeš demokratski i potpuno slobodno da kupiš vakumirane krmenadle, ramstek, biftek, ćevap. Ne možeš da kupiš svinjče u prirodnom stanju. Šta će naš gastarbajter, jede mu se prase, ode čovek u pet šop. I kupi slatko prasence po imenu Aron. Aron je mesec dana uživao u punom komforu. Gledanje televizora,klima stan u Dizeldorfu, redovna klopa. Ali naravno nijedan ručak nije besplatan. Aron je morao prisilno da ode na konsultacije sa svojim predacima. Božićna prasetina je bila izvrsna i naš gastarbajter je bio sasvim zadovoljan mesom, a i sobom. Smatrao je da je ovo bilo jako dovitljivo. Dva meseca posle Božića, stiže mu pošta. Poziv da dovede Arona na besplatnu vakcinaciju.Kako za to više nije bilo nikakve potrebe, čovek se nije odazvao. Posle nekog vremena došli su mu na vrata da ga pitaju zašto se on ne odaziva na poziv, kad je vakcinacija besplatna. Ovaj mrtav ladan slegne ramenima i reče kako je Aron otišao tamo gde mu vakcina neće trebati. Pojeden je i to u slast. Nije dugo trebalo da se napravi medijska frka. Zaštitnici prava životinja, zaštitnici životne sredine, feministkinje, borci za prava seksualnih manjina....Svi zajedno ocrniše čoveka. Zaostali i primitivan Srbin, nije ni čudo! Platio je kazne i rešio od sada Božić slavi u Srbiji, gde će moći da preteruje sa rakijom i prasetinom do mile volje. A onda opet u fabriku da vozi viljuškar....Eto. U modernom, slobodnom, demokratskom društvu čovek danas može samo da kupuje tuđu robu. Ne daj bože da improvizuje i nešto uradi za sebe.