Demonstrativno učenje je korisna taktika u kreiranju alibija za neuspeh na ispitu ili u školi. Česta pojava u životu svih onih koji studiraju ili još uvek idu u srednju školu, tj. svih žrtava obrazovnog sistema. Tokom praznika ova pojava se masovnije ispoljava u slučaju studenata koji se vraćaju kućama za praznike.
Brat: Evo ga baato!
Majka: A gde mamino zlato... ljubi ga majka... jesi nešto omršavio, moraš više da jedeš... A tek ti podočnjaci... Sine san je najbitniji za čoveka...
Student: Znam mama, znam... Ali šta ću kad moram da učim, opteretili su nas sa ovim kolokvijumima, predispitnim obavezama, a tek su mi se svi ispiti potrefili baš kroz sedam dana.
Otac: Ma daj pusti se toga, sad si kući, sedi malo, pričaj nam kako je u velikom gradu.(Posle pola sata jaukanja kako fakultet strašno opterećuje i kako ne pronalazite slobodnog vremena da radite bilo šta drugo osim da učite, odlazite u sobu i demonstrirate učenje 3 dana bez prestanka skoro da se ne dižete od knjige – osim da izvršite fiziološke potrebe)
...
Nakon čitave demonstracije šta god da se desi na ispitu vi ste pokazali veliku požrtvovanost i ne postoji ništa što može stvoriti drugačiju sliku o vama, osim vašeg indeksa... Ali u svakom slučaju možete da se oslonite na rečenicu: „Pa i sami ste videli koliko sam učio...“, a zatim možete da krivite i administraciju fakulteta, profesore, pa čak i radnicu na šalteru...
