
Demonstrativno učenje je korisna taktika u kreiranju alibija za neuspeh na ispitu ili u školi. Česta pojava u životu svih onih koji studiraju ili još uvek idu u srednju školu, tj. svih žrtava obrazovnog sistema. Tokom praznika ova pojava se masovnije ispoljava u slučaju studenata koji se vraćaju kućama za praznike.
Brat: Evo ga baato!
Majka: A gde mamino zlato... ljubi ga majka... jesi nešto omršavio, moraš više da jedeš... A tek ti podočnjaci... Sine san je najbitniji za čoveka...
Student: Znam mama, znam... Ali šta ću kad moram da učim, opteretili su nas sa ovim kolokvijumima, predispitnim obavezama, a tek su mi se svi ispiti potrefili baš kroz sedam dana.
Otac: Ma daj pusti se toga, sad si kući, sedi malo, pričaj nam kako je u velikom gradu.
(Posle pola sata jaukanja kako fakultet strašno opterećuje i kako ne pronalazite slobodnog vremena da radite bilo šta drugo osim da učite, odlazite u sobu i demonstrirate učenje 3 dana bez prestanka skoro da se ne dižete od knjige – osim da izvršite fiziološke potrebe)
...
Nakon čitave demonstracije šta god da se desi na ispitu vi ste pokazali veliku požrtvovanost i ne postoji ništa što može stvoriti drugačiju sliku o vama, osim vašeg indeksa... Ali u svakom slučaju možete da se oslonite na rečenicu: „Pa i sami ste videli koliko sam učio...“, a zatim možete da krivite i administraciju fakulteta, profesore, pa čak i radnicu na šalteru...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.