Nacin na koji pocinjemo pricu o zanimljivom dogadjaju za koji nam je blam da priznamo da se desio nama.
I razred srednje:
"E, slusaj sta se desilo mom drugu. Lik nije mogao da zaspi, pa se otkrio i krenuo da ga baca. Kad je zavrsio posao, zamislio se nesto i tako zaspao, sa sve rukama u gacama. Sutra ujutru se probudi na trenutak, okrene se na drugu stranu a onda shvati da je ususkan i pokriven i krene da vristi od uzasa"
Naravno, ovo mi je pricao drug ;)
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
јесте, јесте :)
Хахахахах, до јаја! ++
Хахах да.
Ма један тамо...
+