Празник када деца могу да везују своје родитеље и од њих траже поклон да би их заузврат одвезали.
Проблем је што многа деца то злоупотребљавају...
Маре везује оца за столицу: Тааако...
Ћале: Е сад сине, шта ћеш да ти узмем? Нови бајс, ДВД плејер... Нисмо се ништа договорили...
Маре му узима јакну, узима све паре из новчаника: Ћао ћале, одох у провод!
Ћале: Мамицу ти безобразну, враћај се овамо и одвезуј ме! Чујеш ли ти мене!
(Бива одвезан након пар сати од стране своје цењене супруге, док му пена избија на уста од беса...)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
nisam glasala, ali mi kad su Oci vezujemo: tate, dede, striceve.., na Materice:
mame, tetke, babe, komsinice..., a za opisan praznik, ocekuje se neki dar koji ce dete da da roditeljima.