Srećnog li detinjstva. Nismo imali iksBoksove, Soni plejstejšne, Sege, Gejmbojeve... Jebo te, pa nismo imali ama baš ništa. Nismo gledali Naruta, Zmajevu kuglu, Nindža kornjače, Moćne rendžere, Duška Dugouška, Dizni crtaće... Doduše, ovi Dizni su tad počeli da se crtaju, ali džabe, kad nismo imali televizor. Tad smo terali kotur kroz ulicu, krali bostan, gađali se praćkom, igrali žmurke. Žmurke pogotovo kad je počeo Drugi svetski rat. Tad smo počeli i sa paljenjem žita. Bila je to luda igrarija.
Pa kad se setim Belke, moje prve ljubavi. Svako jutro mi je darivala čašu mleka. Kasnije smo je pojeli.
Hoću nazad svoje detinjstvo!
