Detinjstvo u periodu '15-'32

Znači, opet rsmo dan. Lacio izgubio od Rome sa 3:1. Jebiga, tako je to kad je Pilat na čelu najveće imperije na svetu i ujedno predsednik Rome. A ja uporno igram na jebeni Lacio, navijački, i nadam se da ću nekad nekako da povratim gomilu denarijusa koje mi ćale daje za užinu u školi a ja trošim na kladžu. Srebrnjak u životu ne videh na svom dlanu, osim onda kad je matori napravio stolariju za onog gastabajtera Teofilusa što švercuje kožnu galanteriju iz Sirije. A i taj srebrnjak otišo na rashode i na lečenje gube četvrtog brata, Jovanotija. Hahaha, smejanje bilo kad je onom svojom raspalom rukom jurio mušice po zidovima, a keva (bog da joj dušu prosti i dabogda otpao tuki onom lavu što je raskomadao u areni) jurca za njim i viče: ''Mojne da si blesa tolika Jovo, mrzi me više da ti prišivam prste bre''! Ćale neverue, a mi koma jebote! Hehe, lepa vremena to bila, keve mi moje.
Sećam se kad me malo drmno pubertet, a ja tinejdžer, pa kacmo snajperisali onu kuravu Mariju, moju komšiku, dobra čka bila. Na nju sam prvi put i drkao, sa sve svrškom. Čuo sam da su je posle kamenovali i da je neki tipus sa bradom i dugom kosom šatro spasio. Ja to nisam video, sedeo sam tada na brdu, popularna Goldža, tako smo mi klinci prekrstili Golgotu, sa ekipom i duvanili nešto što smo završili od jednog Saracena. E onda je sve otišlo u kurac. Ćale nije mogao da se oporavi od kevine smrti, opijao se i kockao po kafanama, sve dok nije rešio da prati onog kosijanera. Zajebao se kad je ovaj počeo da hoda preko vode...rekoh, sekta to sve bila.
Dvojica najstarijih od braće otišla u vojsku, Jova umro na operacijskom stolu, ja ostao sam. Kud ću, šta ću, aj da pratim tog dugokosog pekara. Kud svi, tu i mali Mujo lolo. Mislim da je pekar bio po zanimanju jer gde god da prođe, svi viču - ''mesi, mesi!'' Ili mesija, jebem li ga kako već ga zvali, ionako sam se navuko na neki žljut od onog Saracena, tako da mi bilo svejedno. Mada, da ti kažem iskreno, pekar znao da pravi dobre žuraje tada, ozbiljno. Ili stvarno, ili sam se ja tripovao, ladno lik pretvarao vodu u vino i te forice. Imao tu spiku, koja te bratanac, pogađa u srce. Ali mene je boleo kurac za to, jelo se i pilo kad si u njegovom društvu, vr' čke obitavale oko njega samo tako. Imao sam i ja neku korist od njega hehehe. Samo nisam pravio grešku u koracima ko moj ćale onda, ako me razumeš. Znao sam kad da stanem. Nisam bio fanatik ko moj ćale i moj pra-pra-pradeda pre njega kad bežao iz Egipta, preko Crvenog mora. I to pešice jebotebog! Stalno me ćale podsećao na tu dedinu bežaniju kad god sam trebao da idem do dućana da kupim leba i so, a mene mrzelo. Govorio: ''Mrzi te, a? A misliš da tvog dedu mrzelo da bije put šice iz Egipta do ovde, a?'' Znao je da smara s' tim jebenim dedom...
Elem, kad navataše pekara i strpaše ga u tvorza, takva buka se digla da nisam mogao da spavam nekoliko dana. Će izbije rat jebote, sranje! Ali sve se kuliška završilo kad ga natakoše na neke rašlje, što bi reko moj brat Jova, pod prečku! Sve sam to gledao stondiran sa ekipom na drugoj strani brda, jer smo tamo imali najbolji pogled na stadion, derbi bio. Kakvi to tripovi bili kad cela rulja počela da plače zbog pekara jebote, ko da Tito umro. A onda, nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao, Lacio dao gol jebote! Izlazim tiket!