Mnogi iz iskustva kažu da je imati devojku u bendu isti baksuzluk kao i imati devojku na brodu. Kad su dobre ribe u pitanju, zbog takvih se bendovi raspadaju kad se dođe do tačke da se muziciranje pretvara u nabacivanje ostalih članova devojci. Dobra riba se često dovodi i kao mamac za publiku. I takvi bendovi se raspadaju, pošto se ubrzo shvati da publika dolazi zbog ribe, a ne zbog benda.
Kad je gabor riba član benda, obično se pretpostavlja da ima izuzetne muzičke sposobnosti, jer, u protivnom, što bi iko sebi pravio antireklamu?
U Srbiji je jako zastupljen sindrom Nevernih beba među pevačicama, pa često bendovi koji su počeli sa tvrđim zvukom veoma smekšaju kad im dođe pevaljka i na prvoj probi propeva ''Veliki je bog što gleda na nas, hoću da plačem da mi čuje glas''... Postoji i sindrom Tarje Turunen među istripovanim gotičarkama faličnog sluha koje misle da se visoko ce izvlači preko noći.
U svakom slučaju, imati devojku u bendu znači imati jednu osobu manje kada treba da se tegli ozvučenje i motaju kablovi, i jednu osobu više koja će da vam zvoca kad god joj se priide u VC. Dobro je makar to što devojke uglavnom nisu lenje na olovci, pa će svako imati spremnu setlistu pred svirku i tekstove sa akordima, za svaki slučaj.
