Iš sotone, kvazi duhovite pajdomanke, koje ne mogu da dočekaju a da ne ubace u dijalog neki dukatlijski komentar Vesne Trivalić ekej Cakane, očekujući, kao i sam lik serijala, da bivaju primećene i prihvaćene u društvu. To bezrazumno nadglašavanje u propaloj neurotičnoj porodici, obliveno neoriginalnim tekstovima dobro poznate Biljane Srbljanović sa "ja se razumem u politiku pojednako kao i umetnost, ali zaista" nerealnim uverenjem, odiše kolosalnom nedojebicom. Preplitanje realnosti i apsurda, i trećerazredne političke satire, za koje razumem u potpunosti da su palile javnost devedesetih, ali devedesetih, pale i usplahuju nesigurne himene i otromboljene materice i dan danas. Kao da su čitav život čekale ovu seriju, da su rođene kako bi se pronašle u istoj. Dominacija bučnih ženskih likova, verovatno jedina serija domaće radinostu u kojoj ne osećaju dozu patrijarhalnosti, i oslobađanje lanaca submisivnosti, suptilna emancipacija.
- Ja ću da poludim, a da ne bih poludela, JA ĆU DA EMIGRIRAM!
- Ae samo još jednom upotrebi taj komentar i ja ću postati udovac.......
