Devojke koje žive na Fejsu (fejsulje)

За почетак: Цукенберже, јеб'о те пас асоцијалног!

Шта сам оно 'тео... А да! Фесјуље.

Штоно кажу стари људи: фали им неки курац. Или што би аутомеханичари рекли: фали им гедора. Има их разних. Од баба-девојки, до оних су које су тек престале да се пењу на прсте да би дохватиле прекидач. Фејсуље живе на Фејсу, уствари живе за Фејс. Мото им је: Live for like! Like is a life. Не, нису то обичне фејсубукашице, то је свака девојка која има ФБ профил, фејсуља је прави назив за овакве девојке.

Лајкују све живо, у нади да ће им лајкови бити узвраћени. Може се рећи да су то старлете, манекенке, фото-модели, певачице и глумице у покушају, а неке од њих имају и своје блогове. То су девојке које се непрестано труде да постану чувене по томе што су познате. Циљ је наравно удаја за неког ловатора по узору на трендсетерке којима се диве.

Њихове објаве су увек јавне (Public), тако да тек неколико милијарди људи може да зна шта су јеле, пиле, шта их мучи, где су биле, где се тренутно налазе, с ким се јебу, с ким су се јебале, па их је сад срамота. Додуше још увек не каче узорке урина и столице, мада какво је време дошло... Елем, фејсуље имају ненормалну потребу да сваки минут свог живота поделе са другима.

Изађу из куће - статус, песма или слика.
Уђу у кућу - статус, песма или слика.
Изађу у парк - статус, песма или слика.
Оду у шопинг - статус, песма или слика.
Спремају се за излзак - статус, песма или слика.
Оду у локалну биртију - статус, песма или слика.
Врате се кући - статус, песма или слика.
Депилирају се, кувају ајвар, окопавају кукуруз - статус, песма или слика.

Једва чекају лето да могу да стављају своје слике са базена или са мора. Кад се врате са мора, обавезно ставе статус: “Што је било у Турској, то остаје у Турској.“, само да би цео свет зна да су се јебале с неким Турчином, магационером, у вешерници хотела у Кушадасију. Уколико не оду на море, онда слепачки каче слике са ранијих летовања и накаче у опису како се лудо проводе у Паралији, док у позадини слике стоје натписи на турском, а оне жуљају дупе на столици у својој кући у некој припздини или у неком од солитера.

Фесјуље манијачки додају сваког јер се воде логиком: што више пријатеља, то ће бити више лајкова. Чим виде да мета њихових интересовања лајкује слику неке друге девојке, оне у року од одма' стављају своју слику на којима се пуће или усиљено кезе као да су жвакале трњине, неке стављају слике у купаћем костиму, флафичасто-шареним хеланакама, кратким сукњама и хаљинама копљеним код шанера или у секонд хенд шоповима, само да би добиле тај толико лајк од дотичног од кога им живот значи. Уколико добију лајк, креће затрпавање зида најзиљавијим изливима љубави од којих би и Балашевић добио пролив. Али уколико дотични не лајкује неку њихову слику, обавезно крећу статуси типа: “Не осуђуј ме, не знаш моју причу, не знаш кроз шта сам све прошла.“, или они пркосни: “За добрим коњем се увек прашина диже.“, или “Пси лају, каравани пролазе.“

Фејсуље пате од селективне меморије. Чак и оно што је било и пре месец дана, то је прошлост, не рачуна се, то се није десило.

Некима фејсуљама кад се приближи лето тридесето (код неких и кад прође лето дваеспето), манијачки бришу слике на којима су у полутами сепераеа неког клуба јахале Бакија Б3, Ђуса, Бобана Рајовића или редом чланове групе 187, или су се ваћариле са локалним кримосом кога већ неколико година прекрива зелена трава заборава.

Ове млађе при упису на факс или неку вишу школу манијачки бришу слике и статусе које имају везе са локалним пропалитетима који сада туцају камен у Забели, који су садили башту код оца Бранислава или коју су сада непреспективни портири фирми чији газда има симпатичног сина. И оне врло брзо заборављају и поричу своје грехе младости, па чак иако је у питању генг-бенг са целим одељењем на екскурзији у Лепенском Виру у првом разреду средње који је већ постао урбана легенда у крају или редаљака са механичарима у радњи у којој је радио њен бивши дечко као шегрт. Оне су сад фине девојке које шурнаест пута дневно цитирају Балашевића.

Ове најмлађе једног дана воле Перу, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. Сутрадан воле Мику, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. Прекосутра воле до бола Лазу, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. И све то мора да се објави по неколико пута дневно.

Између два јурења лајка, лајкују објаве певаљки и старлета, а такође и прате (лажне) профиле разноразних познатих батица и кримоса. Неке између два чедновања на Фејсу се и даље крешу са локалним дрипцима о којима стално пишу како им се гаде.

Уколико виде своју мету да се мува (или се смувао) са неком девојком или их дотични обрише са Фејса, ниво хистерије толико расте да се од наивне девојке типа Луче из Касидола која чека да јој драги дође кроз шљивике и ливаде, претварају у Миру Шкорић која ће обоје да одлежи.

Фејсуље! Смориле сте међеда, децхко! Пуца му глоова од вас!

Ипак, хвала Цукенбергу што сада зарад одржавања добрих фамилијарних, добросуседских и свих осталих односа постоје опције: Сакриј (Hide) и Престани да пратиш (Unfollow).