Kafana. Pijan si, u jednoj ruci ti je cigara, a u drugoj čaša debelog špricera. Počinje. Znaš svaku notu na violini, i svaki ton na tamburi. Ustaješ. Pevaš. Doduše, nije bitno da li je to pesma o tvojoj bivšoj ili sadašnjoj dragoj, o tvojoj otadžbini, ili samo pesma koju pamtiš jer si sa društvom uz nju postigao svoj maksimum u pijanstvu. A ti znaš svaku reč. Ako si sam, zato što su svi tvoji drugari rasuti po svetu, a ti si upao u neku depresiju, zagrliš flajku i praviš se da ljudi oko tebe, koji blenu, ne postoje, nema ih. Međutim, ako si sa drugarima, onda je doživljaj potpun. Grlite se, napravite krug oko stola, i milina. Ispuni te neka posebna sreća. I tada ti nije žao da daš svoju poslednju, teško i rđavo zarađenu crvenu, i znaš da radiš za minimalac, i da nećeš možda sutra imati da kupiš da jedeš. Ali, naćiće se nekako, jer sve će biti u redu, i briga te za sutra.
jedi govna
+