Poslednji stepen usamljenosti i ubedačenja. Trenutak kada, dok ležite na kauču i prežderavate se, ne misleći na to kako ćete izgledati posle toga, prebacujete na neku špansku seriju ili emisiju koju vodi jedna od superiornih oštrokondžula. Niste pričali ni sa kim ceo dan, i dok odgovarate osobi sa TV-a koristeći svoju urođenu genijalnost, konačno shvatate zašto vaša baba ćaska sa voditeljkom jutarnjeg programa.
-Dragi moj televizorčiću, jedini moj prijatelju, šta ima danas na programu? Oh vidi, moja omiljena serija, "Plamena ljubav", na mom omiljenom kanalu Pinku! Divota!
(scena babe u crkvi koja se moli Bogu za njenog sina koji je u komi)
TV:Presveta device i svemogući Bože, pomozite mom sirotom Huanu Migelu!
- E, Lusija, Lusija, Migel je već toliki probisvet da bih garant sad rekla bogu: "E Bogo, Bogo, ne bi ni ti sve mog'o..." Pomoći mu nema!
TV: To je sve namesila ona Ingrid, kurva jedna, oprosti me Bože...
-Sasvim moguće (posežeš za jafom, mljackaš, i u jednom trenutku čak pružaš kutiju ka ekranu sa pitanjem: "O'š ti?")
TV: Samo se nadam da mali Rober neće ostati siroče...
-Tragedija! A šta bi mu falilo da izađe na ulicu i svira ono njegovo čudo, violina li je, šta li je? Razmažena buržujska deca...
(baba se baca u plač, dok je monahinje sumnjičavo gledaju)
-Ajde bre, ženo, šta cmizdriš...
(jedeš još jednu jafu, gledaš u babu par minuta i zaključuješ da od te nema vajde, ni reči više. Nameštaš se na kauču, vrtiš kanale i shvataš da svi već imaju svoje sagovornike. Čak ti je i mačka okrenula leđa, rešivši da spava. Uz par sekundi gledanja kroz prozor, zijanja u plafon i prevrtanjem svih svojih životnih grešaka po umu, daješ sebi obećanje da ćeš od sutra pozvati sve svoje prijatelje koje već par dana nisi mogao da gledaš. Postaćeš nova osoba! I već sada imaš genijalnu ideju...)
-Baš ću da svratim do babe, moram da pričam s nekim ili ću pući, a i da vidim šta radi...ona sigurno sada ćaska sa Isidorom Bjelicom ili tako nekim. A možda i gleda Wipe Out!
