To su djeca uzrasta 6-10 godina, koja su isuviše mala da bi se zanimala nečim osim igre i suviše bezbrižna da bi se na njih spuštale naznake teških ralja života, ali su dovoljno svjesna i sposobna da odu do prodavnice i kupe šta treba.
Matorinje ih koristi kao svoju produženu ruku do obližnjeg granapa, a to podrazumijeva da ih tamo šalju i majka, i otac, baba, deda, stariji brat ili sestra, komšije, tako da mališan dnevno ode i po deset puta u prodavnicu.
Problem je ako i sa 20+ godina ostanete najmlađi u porodici ili komšiluku, onda ste i dalje vi "dijete za u granapa".
- Sine, ajde majci idi u prodavnicu, kupi vanilinog šećera, ljubi te majka...
(Poslije deset minuta) - Obuvaj se, mali, idi kupi piva i cigare.
- Sinko, bi li otišao kupi teta Radi sijalicu, sinoć mi pregorjela...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hahahahaha :)