Potpuni antonim od prdavca. Nesto nedostizno, sveti gral u ocima (i usima) bacaca prdavaca.
Dok smo bacali te mucene prdavce, s vremena na vreme bi zatutnjilo iz daleka. Ponekad bi usledilo odusevljenje, a ponekad strah i neverica.
"Gde imaju da se kupe?"
"Kako se to baca?"
Pa onda pocinju da kruze price da je dinamitara jednom decku iscupala ruku, da je jedan stavio u flasu pa da je njih sest zavrsilo u bolnici.
A onda nam posle vise godina tako provedenih novogofisnjih praznika, neko stariji pokaze jednu. Vadi je krisom iz dzepa, polako, pazljivo. Svi stojimo otvorenih usta i buljimo u onu drec narandzastu boju.
Poklanja mi jednu. Ne smem da je stavim u dzep. Nosim je obema rukama do kuce, gde je sakrivam u svoju tajnu fioku. Tu ona ceka mene.
Skupljam hrabrost, idem na ono zabaceno poljance iza zgrade. Ne zovem drugare, oni su i dalje samo bacaci prdavaca. Pokusavam da zapalim sibicu vec peti put. Napokon uspevam. Palim fitilj i spustam nju na zemlju, ne bacam je. Cucim iza drveta I cekam... Cekam... Cekam... I onda....... KURAC!!! Corak!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.