Đorđa Vukadinovića je teško definisati ne zato što je reč o kompleksnoj ličnosti već pre svega zato sto je reč o ličnosti kompleksa. Naravno razlika je suptilna, Đorđe bi Vam to bolje obrazložio. Probajte da zamislite alternativnu istoriju u kojoj naš dični vožd Karađorđe ime decu sa Klitisovom sestrom iz Simpsonovih a svi zajedno žive u predgrađu Bora i udišu mutagene iz generacije u generaciju koji neminovno dovode do hemijske kastracije sve dok se ne rodi sedmi sin sedmog sina i ne dobije ime Đorđe Vukadinović (Karađorđević se izgubilo u maglama borskih isparenja). E ako još možete da mislite i ne ide vam krv iz ušiju dobili ste sliku političkog delanja ovog našeg vrsnog analitičara čija površna, pogrešna i plitka tumačenja političke stvarnosti dobro koreliraju sa jeftinom devetnestovekovnom nacionalnom patetikom, malograđanskim mentalitetom i pustom željom za dokazivanjem oličenom u sijaset emisija u kojima Đorđe redovno zrači celim svojim bićem.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Fino napisano, pljus.