Svaki prosečan bogatiji Vojvođanin sa sela čiji su preci ko zna kada došli u Panonsku ravnicu. Ponosan na to kao da mu je to nekakav životni achievement. Završio srednju školu i pametuje svakom. Živi sa babom i u šezdeset i nekoj godini, glavna zabava mu je ogovaranje komšija i smeštanje istima. Smrdi na pileća govna i trulo seno. Škrtica.
-I ondak ja kažem, Bela, vidićemo ko će pobedit ove godine. Stao moj Graor nasuprot onog njegovog sranjceta, a ne zna da Baba njemu krišom ubrizgala sedativ, jel ona je nečujna kao ninđa, ona ima takav hod. I samo se izvrnuo i pao. Tek posle on sazno za to, tražio revanš. Kažem idi bre Bela, kakav revanš, oćeš moj, pobedio sam te i to je to.E, a kad se setim, kada sam ja mogao pre trideset godina, kada sam bio neko i nešto u mojoj firmi, kada sam bio neko mudo, po trista kila piletina po duplo većim cenama da valjam preko sindikata pa ondak uzmem pare, odem u Čad, Egipat, Kina, Sovjetski Savez, svugdi me bilo... Dam Živanu deset dinara, nek ima za deset dana rakije, babi kupim obavezno Mocart kugle i Frau Šilovički kez...
