Izraz karakterističan za nadničare koji žive od novca obračunatog isključivo na dnevnom nivou. Pojedini pripadnici date klase uspeju da tokom dana potroše više nego što su zaradili. Ova veština, nalazi se na vrhu liste onih aktivnosti koje neumitno vode rakućavanju kuće i prelasku u kategoriju finansijskih slepaca.
A: Pa gde si bre, 2 sata te nema kako si otišao u prodavnicu, skinuo ti gazda satnice.
B: Ma ko ga jebe.
A: Gle, gle šta si kupio! Marlboro, koka kolu, svit, 5 snikersa, 2 smokija, ekstra lardž čips sa ljutom papričicom, ove bombone Fišermans drim, upaljač, parče pice, karađorđevu jebenu za poneti i ratkapnu za Reno 3? Jesi ti lud, pa radiš ovde za hiljadu dinara, a svaki dan potrošiš barem dve, jesi lud jebote?!
B: Brate jednom se živi.
A: Ti si degen, ne da ne može da ti pokrije dnevnica, nego si još i u minusu. I sad ćeš sve to da proturiš kroz dupe... Hajde sve, ali šta će ti ratkapna?
B: Pa za kusur...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Mooo-že +