Искусни посетиоци постјугословенских кафана и ресторана имају упадицу за сваки сумњив или погрешан потез келнера. Наиме, уколико су наручили пиће чија је цена одређена за прецизну количину текуће материје, нпр, 1 децилитар - 80 динара, онемогућиће свако потенцијално крајцовање.
-Шефе, дођи вамо на секунд...
-Изволите, шта Вам треба?
-Нашао сам длаку у чаши, мајку ли вам...
-Молим?
-Јесте. Ал, ајде, нећу овај пут да те друкам газди, само да ми долијеш до длаке* па си слободан.
*длака - линија на стакленој чаши која показује неку вредност запремине - 1дл, 2дл, 0.33л...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
до кедла, брацки!