Vremenska konstanta socijalističkog čoveka. Možda se ne zna u koliko sati je večera, da li ima šta za večeru i da li će uopšte biti večere. Ali jedno je sigurno. Dnevnik je u pola osam.
- Jel krenula da teče? Ajde pipni cev.
- Ladna. I kupola je ladna.
- Au. Pa ova neće da krene do dnevnika. Koliko ima sati?
- Ne vidim na sat. Mrak je.
- Pa kad se smrklo?
- Nisam primetio. Jel bacio ko drvo skoro?
- Evo ima još žara.
