Do meseca i nazad

Авада Кедавра!

..Тако је све почело. Мајке ми. Отворио сам очи, облизао усне, почешао се по буљи и кренуо ка светлости.

Био је то не тако мали отвор, таман толики да прође моја масна и бубуљичава буља. Кренуо сам ка њему, неким спорим и шантавим ходом. Уморан, не знам од чега, али свестан неког бола у себи. Да, то је био бол курца мога, као и увек. Успео сам. протурио сам своје дупе, баш онако како сам и предпоставио...

Изашао сам и угледао предиван врт, и дрво са искоришћеним кондомима. Испод тог дрвета је седела она курва, не знам је л' се сећате оне црвенкапе. Е јесте, баш она.. Седела је испод дрвета и пушила неки курац на месечини. Не, чек, био је дан. Углавном пушила је курац.

Поред мене, са десне стране су била паркирана нека зарђала, стара колица, нерегистрована наравно.. У њима је неко јебао. Дало се осетити по мирису који је хујио око моје главе... Сео сам у њих са надом да ћу се провозати који круг, али сам се потом улепио у, по укусу би се рекло, бикову сперму. Намазао сам зеру исте по фаци у нади да ћу полетети. И јесам. Летео сам. Летео сам у три лепе пичке материне.

Летео сам тако брзо да ми се лице осушило а потом сам и оћелавио. Ваљда због спермића, нисам сигуран. Осетио сам тај снажни дашак ветра који је шибао у моју фацу и од исте направио обичног кретина. Јеботе, ја и даље летим. У курац! Рекао сам у курац! Заборавио сам цигаре у оној јебеној рупи.. Ништа, рекао сам себи, пушићу на месецу. Чек, тамо је пепео... Ништа, оставићу пушење.

Издувала се гума. Али не. И даље сам летео, нисам одустао. Било ми је досадно гледајући оно срање од земаљске кугле, па сам онда гледао у Месец. Вау како је диван Месец, само што нисам стигао. Неко ме је тамо чекао. И јесте чекао ме, био је тоо... О Боже! Био је.. Пас! Керуша, чини ми се.

Сад сам потпуно сигуран да је керуша. Има пичку! А да, заборавих да кажем. Стигао сам! Јебено сам .. Вау, ја сам на Месецу! Пепео, керуша и ја. Чек, та џукела има огрлицу. Хммм.."ДОНА". Јебем ли је, мислио сам да је Лајка. Седео сам тако сморен на брдашцу пепела и чачко керуши пичку. У даљини је неко махао. Питао сам се ко је то.

Одједаред сам чуо и неке звукове. А да, нисам угасио приколицу у којој сам се возио. Након што сам је угасио опет сам чуо неке звукове. Неко је... Неко је... Неко је... О Боже што ме срамота да то кажем.. Неко је... Прднуо! Смрдело је јако. Уф како је смрдело. Керуша је цркла. Дао сам јој вештачко дисање, и оживела је. Опет је имала ваздуха. Чек, али тамо нема ваздуха. Нема везе, дисала је неваздух!

Одједном се појавио - "он". Онај што је махао у даљини. Вероватно и потенцијални прдатор који је замало убио Дону. Био је то, веровали или не, био је... Момчило Петровић. Први човек на Месецу. Бар он тако каже, ја сам тврдио да је први човек био Лајка, ал' тврди и даље супротно. Ма, ко му јебе матер. Углавном имао је траве. Пун курац траве у његовом Спеј Шатлу Х445ЊЊ/2.

Верујте ми, занимљив је овај Момчило. Јебен играч. Пушили смо више но Турци 1643. Рођаци, нисте ни свесни, какву смо димчину направили. Избушио сам задњу гуму, кер је јопе црко, а потом сам провалио да је сав пепео који је и дан данас на Месецу продукт Момчилове траве. Јебени наркомански сателит. Тако сам га звао. Надували смо се...

Био је страшан смор гледати цркнутог кера, па сам га мало попишао и нагутао пепелом. Замислите, то је била одлична мешавина за оживљавање. Пробајте и ви, мало ганџиног пепела и урина и вратите се из мртвих. До јаја. Е сморио сам се. Идем назад на земљу. Рекао сам Момчилу. То сам и урадио. Сео сам у сјебана колица, поново се намазао биковом спермом и полетео.

Земља је тако лепа кад је гледаш из висина. Вау. Види две Земље. У курац. Заборавио сам цигаре. Па да, нисам ни имао цигаре. Али све једно бар брже иду колица. Вау која брзина. Ово зајебало Ивана Гавриловића. Сморио сам се. Пустио сам радио Мораву.

♪♬ Црвено обуци нек' слути на радост, тугу нек ти покрије лепота и радост ♪♩♬

Ево ме. Ближим се копну. Јееееее! Упс. Шта који курац. Нешто се покварило. Кочнице отказују. Е јеби га. Сад морам да умрем због јебених кочница. Јоооој јебем ти Швабо мајку. Бум, трас, шккбум, фљас. Пао сам у исту рупу одакле сам изашао. Заспао сам. И кроз сан, чуо сам Хари Потера и оног Волдемора како се опет свађају ко је јачи.

Авада Кедавра!

..Тако је све почело. Мајке ми. Отворио сам очи, облизао усне, почешао се по буљи и кренуо ка светлости.