
Када је наша земља почела да се развија и опоравља од последица другог светског рата почеле да ничу зграде ниодкуда. Градило се и градило, и како би се штедело на телефонским инсталацијама, од једне телефонске везе правиле су се две. Да ја не тупим више, као што знате већина нас је имала двојнике, што значи да је свако имао свој број, али кад мој двојник прича ја не могу и обрнуто. Ја сам имао ту несрећу да будем двојник са породицом Рома (жена, муж, 3 детета, баба, деда)...
Једном приликом, само што сам подигао слушалицу, а оно стиже комшика на врата:
"Господне комшија бе ћекамо пол сати да се скинте с телфона, треба нас зове тетка из Немаћку..."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.