
Када је наша земља почела да се развија и опоравља од последица другог светског рата почеле да ничу зграде ниодкуда. Градило се и градило, и како би се штедело на телефонским инсталацијама, од једне телефонске везе правиле су се две. Да ја не тупим више, као што знате већина нас је имала двојнике, што значи да је свако имао свој број, али кад мој двојник прича ја не могу и обрнуто. Ја сам имао ту несрећу да будем двојник са породицом Рома (жена, муж, 3 детета, баба, деда)...
Једном приликом, само што сам подигао слушалицу, а оно стиже комшика на врата:
"Господне комшија бе ћекамо пол сати да се скинте с телфона, треба нас зове тетка из Немаћку..."
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.