Odnosi se na odabir komsija iz zgrade kojima se zelite i kojima ne zelite dobar dan.
Pocinje od samog rodjenja, ako ste toliko srecni da celo detinjstvo provedete na istoj adresi, i prenosi se u rane dvadesete. Komsije kojim cete se javiti vam obicno izgledaju pristupacno i dobronamerno i njima cete prvi pustiti 'dobar dan'. Onda su tu oni sa nedefinisanim izrazima lice koje ostavljate na razmatranje kad malo porastete.
Najzanimljivija je lista komsija koje ignorisete. One su vam oduvek izgledale podlo i naopako i nikada niste ste dobili zelju da guknete, verovatno su vam porusili kucicu na drvetu koju ste pravili ceo raspust ili su vas budili turiranjem motora ispred zgrade posle ponoci.
Izlazim iz stana, duboko udisem i krecem. Prva dva sprata sam prosao bez 'ikauntera' sa 'stepenjacima', zatim, odjedanput, izlece luda Cvrcana i ispod rese, odsecno, skoro vojnicki, postavlja pitanje 'Ko si ti?!', na sta odgovaram 'Dobar dan' (voleo sam njeno slatko kad me je majka vodila kod nje). Sledi porodica Sreckovic koja nikad nije sisla sa liste razmatranja i samo kojoj klimam glavom.
Na ulazu me ceka ljuti neprijatelj, domar Djida, kome sam toliko puta napakostio i on meni da nisam u stanju da izadjem iz zgrade. Vracam se gajbi i sedam za komp.
