Викенд одговор на твоје "Добро јутро".

To je ono što kažeš kad ti neko kaže - Dobar dan

Omiljeni pozdrav komšija penzionera čak i u 7h ujutru! Tek da ti stave do znanja kako su oni već odavno budni i vredni a ti još izgužvan od ne/spavanja.

Pozdrav, koji samo u Srbiji, ima svoju cenu.

Pozdrav koji se čuje odmah nakon tvog halo, a u 99% slučajeva znači samo jednu od dve stvari. Prva je da neka firma želi da odradi prezentaciju, smara te dva sata o uređaju koji vredi pedeset, a košta dve hiljade evra i da ti uvali to sranje ili ti šatro da neku nagradu koju si osvojio i tako to, a druga je neka banka, mobilni operater ili bilo koja druga ustanova kojoj već pola godine nisi platio reket.

U oba slučaja, najbolje je odmah nakon dobar dan spustiti slušalicu i ne javljati se, jer ako čuju da postoji samo sekund oklevanja i osete krv, pretvaraju se u ajkule i kidišu na tebe svom snagom, dok ti potpuno ne slome volju i zakažu prezentaciju ili nateraju te da im obećaš kako ćeš platiti makar, ukoliko su one krvopije iz slučaja dva.

Obično ima velike sise.

...mada ne nužno, ali veća je verovatnoća. Za pozadinu isto važi, iako to nisu glavni aduti dobrog dana.

Jer ne oblači se napadno, premda se nikada ni ne naoblači previše, pošto dobri dani nikada nisu oblačni. Uvek prolazi kroz narod ne osvrćući se, odlučnim korakom, dok svojom aurom privlači poglede i starog i mladog. Iako je sve praćeno savršeno odmerenim zvukom štikli, ujednačenog ritma, što samo po sebi tera na osvrt, dobar dan ipak kao da lebdi iznad asfalta, a opet se sve lepote zanosno njišu u nekoj svojoj sopstvenoj orbiti. Dobar dan ne prdi, ne podriguje, ne znoji se i kaki samo ljubičice. Pravio bi dobrom danu društvo dok satima kupuje u HM-u, a tvoje je samo da pridržavaš tašnu i to sa zadovoljstvom... mada i o tako nečemu možeš samo da sanjaš. Dobar dan ne biva propraćen prostačkim komentarima, već istinskim divljenjem. Miriše opojno, kao proleće, tako da se satima kasnije možeš lako prisetiti arome toliko jasno, baš kao da opet prolazi ispred tebe... pa čak ni u mašti ponovo ne primećuje nikoga. Istina, pored svih navedenih, ne zadovoljava nikada čulo ukusa i dodira, ali tome je iluzorno i nadati se.

Obično ima velike sise.

Valuta ustaljena u srpskom narodu nastala usled izrazite nestabilnosti domaće monetarne valute kao i abnormalnog odnosa izmedju cena i zarade i sličnih ekonomskih anomalija specifičnih za ovu zemlju.

Pozdrav koji ti klinci upute svaki dan od 00-24 h

Je dan koji pocinje kao i svaki drugi obican dan ali ti daje odredjenu kolicinu srece na kraju. Tu kolicinu srece koristis u sledecih par dana. Ovaj dan je prepun lepih desavanja i u zavisnosti od broja i kvaliteta desavanja zavisi kolicina srece.

Dve reci koje nikada necemo cuti (videti) kako ih izgovara Milka Canic.

Дан који двоје људи, који су се пробудили заједно и у истом кревету, започну на најбољи могући начин. Он сретан, она задовољна.

Fobični sklop reči u Srbiji.

Svakodnevna laž.

Jednostavna recenica koju u Srbiji i ,kapiram ponekim ex yu zemljama, prosecan covek ima potrebu da izgovori bar 50x dnevno. Definitivno jedna od recenica koju cete da cujete iako je napolju -50 stepeni, ili je ratno stanje. Balkan- region optimizma...

Reči koje tvoje komšije snobovi upotrebljavaju kada im u 11h pre podne kažeš "dobro jutro", jer na taj način žele da ti ukažu na to da je već dan i da si prespavao polovinu istog. Lenčugo.

Merilo za broj ponavljanja određenih aktivnosti.

Užurbano se vračaš kući sa posla/fakulteta i jedva čekaš da svoju prokletu glavu nasloniš na jastuk. Toliko si umoran da si počeo/la da tripuješ; vid se zamaglio, ne čuješ dobro i pričinjavaju ti se gluposti.

Dolaziš na prokletu stanicu, tražiš mjesto da sjedneš ali kao što obično biva: babe i dede su se rasporedile; zauzele svako potencijalno mjesto. Gledaš ih i psuješ u sebi. Pitaš se što su baš danas morali da idu negdje. Mjesto im je u staračkim domovima, a ne među "normalnim" ljudima.
Pališ cigaretu, uvlačiš drugi dim kad od jednom autobus dolazi. Vrata se otvaraju, čekaš da izađu ljudi i da što prije zauzmeš sebi mjesto. Iznenada, osjetiš ruku na ramenu, okrećeš glavu i vidiš poluretardiranog primata koji se smješka. Od silnog umora i ne prepoznaješ ga sve dok poluretardirani primat nije izgovorio tvoje ime. Onda ti je jasno da ne može biti gori dan. Onako, kriviš usta i pokušavas izgledati kao da ti je drago što vidiš starog druga iz srednje škole. Pružaš mu ruku, pitaš ga tri uobičajena pitanja:
- kako si?
- šta ima kod tebe?
- da li se snašao u životu?

Dok ti ovaj smorni primitivac pokušava odgovoriti na pitanja svojim lepa-brena glasom; vozač autobusa zatvara vrata i odlazi. Taj poznanik od silne sreće te poziva na pivo u obližnju birtiju kako bi ti prepričao svoje dogodovštine koje su se desile u njegovom patetičnom životu. Jadan, vođen ludilom, pristaješ i odlaziš. Sjedaš za šank i baš kada si pomislio da gore ne može biti, prepoznaješ šankera, svog starog druga iz osnovne škole...

Pozdrav, koji ima najveću težinu kad se izgovori ujutru. Sagovorniku dajete do znanja da je za vas dan već uveliko počeo i da je on lenčuga nižeg stepena kome je u 9h još jutro.

Најнепожељнији поздрав на сахрани.

Suvise cesto izgovorena rec ali retko vidjena pojava