Dobra vs Lepa

Добру девојку познајеш из комшилука. Тиха, повучена, вредна, просечна. Увек спусти главу кад се сретнете у самоуслузи док купује брашно тип 500 да меси славски колач. Знате се из школе иако је млађа. Никад је ниси видео са дечком. Твоја кева зна њену са кафенисања код заједничке пријатељице и прича хвалоспеве. Увек носи широке дуксеве и фармерке. Њена душа је чиста и неискварена и ти то знаш. Кад мало боље погледаш, има мило лице, али ниси сигуран да би ти се дигао на њу. Њени имају плац на Космају, поштена фамилија. Отац возач у ГСП-у, мајка трговац у продавници штофа.

Лепа риба изазива уздахе куда год прође. Напирлитана је од 9 ујутру. Чини ти се да је знаш веома добро, толико пута си бацао мајмуна на њу. Виђаш је често око 10 ујутру док се враћа од некуд у вечерњем оутфиту. Она о теби мисли слично као ти за добру девојку из редова изнад. Мада њој и нема шта да се дигне, па је у предности. Њена душа је Пандорина кутија. Отац јој је бивши технички директор ЕПС-а, смењен због малверзација, сада власник експорт-импорт фирме. Мајка сликарка. Имају стан у Игалу и викендицу на Златибору.

Наравоученије: Кандидат углавном остаје нежења до четресдруге, трси радодајке, клади се, неумерено пије и лако се дрогира, а после жени половњачу из другог круга (читај: распуштеницу), јер он ипак није Ладачки да умире улудо.