Dobrome majstoru treba vremena

- Riješim ti ja otoič, epifanija neka, šta li, da ću sutradan otvoriti radionicu na vrijeme. Znači u 8 k'o što i piše tamo, a ne u 11 skršen i mamuran da otvaram! Ipak ja imam neku reputaciju, ne zovu me ljudi džabe Mišo Pičvajz! Znači kažem ti ja sebi, Milisave, sutra ćeš biti na poslu u osam NULA NULA! Pogledam ima li kakvih obaveza to veče, ništa posebno, jedino što jaran pravi večeru za ćerkin rođendan. Kontam, super, odem sa ženom i djecom, fino večeram, neću piti, znači čvrsto riješim da neću piti, do pola 10 budem kući, u krevet oko 11, u 7 ustanem i taman! Dođemo mi, zasjednem, pita jaran šta ću piti, rek'o kiselu samo, dragi, ništa drugo. Kad ono, kurva sudbina odlučila da me sjebe, a od sudbine niko ne pobježe. Jaran nabavio neđe Skopsko pivo, ne znam kako?! Ja ne mogu da mu odolim otkad sam u Ohridu vojsku služio, čak sam dvije nedjelje straže zbog njega dobio, rek'o kapetan taman dovoljno vremena da te neki Šiptar ubije, govno pijano! I jebiga, žena uzela auto i odvezla djecu kući oko 11, ja dogmizao oko 2 ujutru i na patosu zasp'o. Budim se u 10, glava otpada, koljena drhte, mrak na očima, al šta ću, oko po' 12 odem do radionice, kad tamo, 15 ljudi čeka majku im jebem, k'o da ništa ne rade, samo se kolima voze! Rek'o, džaba, ne mogu ja ovo! Priđem i kažem im, drage moje mušterije, ja 'oću da mrijem! K'o šta ima, sutra u 10, ako preživim. Oni krenuše viku, moj Golf, moja Alfa, kurac palac, rek'o ljudi, SUTRA! Dobrome majstoru treba vremena, ljudi to ne razumiju. Odem kući, sabijem p'o kile vinjaka, krevetiram se i u 6 uveče se probudim, k'o nov! Kažem sebi, neš ti Mišo više u 8 raditi! Idem sutra da prepravim radno vrijeme, samo da se vratim sa kumove slave. Nego, 'oćemo mi još po jedan?