Retko kad dobrovoljni, a da l' su dobrotvorni, ne zna se.
Dolazi zena na vrata pre 5 minuta
Dobar dan, dobar dan.- Je l' imas nekog starijeg kuci
- Ne
- Mozes onda i ti, nema veze (monolog od 10 minuta) ... i skupljamo priloge za dete koje boluje od slepila na oba oka... ima petnaest prstiju... rastu mu rogovi... mir u svetu...
- Ne mogu nista da vam dam, mama mi je zabranila da dajem bilo kakve pare.
- Pa onda mozes ti od svog dzeparca...
- Nemam dzeparac.
- Pa sigurno mozes da odvojis...
- Ne mogu, vec mesec dana jedem iz kante za smece.
- Nemoj se sad saliti, nije u redu u pitanju je...
- Ja sam ozbiljan. I gladan.
- Boze.... Nisu to pare, to je dinar...
- Gospodjice, da ste ucili skolu, znali biste da jedan dinar jeste jedna stotina od sto dinara, kao i hiljaditi deo hiljadu dinara, sto svakako jesu pare.
- Pa dobro, nisam tako mislila...
- U redu, u redu, kad ste vec uporni, dobicete sto ste trazili, pricekajte
(Zatvaram vrata, vrsljam po dzepovima, otvaram vrata)
- Izvolite gospodjice
- Jedan dinar?!
- To ste trazili, je l' tako?
- Pa, ja, ovaj, nisam mislila tako, nego...
- Slusajte, niste mi rekli da ce da me cuva Bog, niste mi blagosiljali decu nerodjenu, niste bacili kletvu na moje neprijatelje. Ne bi trebalo ni dinar da vam dam. Prosjak na ulici barem pokusava da baci neke vradzbine kad mu dam novac.
- Ti decko stvarno ne znas sta je humanost! Humanost- to ti je kad das a ne zelis nissta za uzvrat, to je ono sto nas odvaja od zivotinja, to je...
- Ja kad vama budem zvonio na vrata i dosao u vas stan, onda izigravajte monaha do mile volje. Idite ispred neke crkve, posmatrajte ciganke, mozda nesto i naucite o ponasanju pristojnom, a onda dodjite ponovo, ako budete dobra, mozda vam i dam neke PARE.
- Ja, ja sam samo, ja nisam tako mislila, ovaj, znas, ja sam....
DUM! ~klik~
- ko je to bio na vratima?
- Ma neki cigani...
---------------------------------
