Imaju oni i šta pametnije da rade u životu (navodno), ali žrtvuju svoje slobodno vreme da bi i nas podstakli (=primorali pod pretnjom ciganskim kletvama) da pomognemo bližnjemu svojemu! Danju, noću, vikendom, na Sv. Patrika, dan posle Bajaginog koncerta... Ostajte bez brige, jer nećete uspeti da neznabožački gledate svoja posla, ma koliko se trudili!
Zveckaju praznim konzervama od paradajza, vade plastificirane printove u boji, poklanjaju knjige, sve ti sa osmehom i natenane objasne, i tuku ko neće (a sve je savršeno smisleno, i osvežiće zdravlje tvoje babe). Zašto onda svi ne izađemo sa kartonskim parolama ispred Mango-a? Zašto je neko plemenitiji od tebe i mene pa pomaže deci bez roditelja prodavajući njihove bojanke? Zar ne možemo to i mi kad je tako lako...?
Odmah da razjasnimo: ne možemo.
Kao prvo, zato što to ne služi da bi se nekome pomoglo, nego da bi se lečili kompleksi niže vrednosti. Da bi postao dobrotvor opasan nunčakama, moraš ili potražiti sensei-a (先生), odnosno čekati da on pronađe tebe, ako poseduješ kvalitet pažnje vredan, ili biti prirodno nadaren (=imati odgovarajuću prošlost). Moraš se uhvatiti za suknju nekoga ko već toliko dugo deli kondome i poziva na promocije knjiga (ima pite!) i raznu plemenitu rabotu čini, da je već spoznao gorku narav roda ljudskog... Ti bi se, kao mladi 見習い u svom optimističnom zanosu zakucao, i pronašao bi smisao dobročinstva u ćaskanju sa vojnim penzionerima. A 先生 zna da mira u svetu bez batina nema...i potreban ti je, da bi nasledio Zlatnu Šibu (黄金のむち) i posle njega nastavio da prangijaš samožive zlotvore koji crkavaju u državnoj firmi da bi prehranili sopstvenu decu...
Osim 2-godišnjeg stažiranja u JAZAS-u, potrebno je, za sticanje vrhovnih činova u dobročinstvu, da srećeš predispozicije i polažeš testove koje život pred tebe postavi:
1. Sakupljač priloga za nezbrinutu decu;
- Budi neupadljiv u osnovnoj školi
- U srednjoj se osili pa kreni da prosipaš fore
- Kada se na trećoj godini pojavi u razredu lik sa jačim forama, povuci se i nađi ekipu koja će navijati za tvoje fore
- Shvati da ipak to što nikad nisi imao ribu i nosiš pantalone sa 17 džepova nije dovoljno da bi upisao ETF (mora kliker, sinko)
- Upiši 3-godišnji grafički dizajn i 4 godine kasnije imaj još 2 ispita do uslova za treću
- Odustani od školovanja, i osvrćući se na svoju prošlost uvidi da ti prosto ne pripadaš sistemu, ti si ovde sa višom svrhom; pronađi NGO čija ti se boja logoa najviše dopada
- Zaposli se kao noćni portir jer je penzija tvojih roditelja suviše mala za svo troje, ali ne gubi fokus sa NGO-a (ako si "odabrani", samo tamo će te Sensei pronaći)
- Kad tvoji umru i naslediš nešto, batali posao i završi dvonedeljni kurs za vaspitača dece bez roditeljskog staranja
- Kada dobiješ otkaz jer si istukao klinca rukonaslonom što je jeo sapun, bojanke u šake i jebi majku svima što nemaju (=ti znaš da neće da daju) dvesta dinara (prošle nedelje bilo 150) za tvoje neakreditovano "hvala"2. Brinjač za životnu sredinu/životinjsko krzno/dominaciju verskih zakona na bliskom istoku
- 2 grama mozga
- 670 € odeće (na sebi)
- Piece bedž na lanenom rancu
- Ljubav prema mirisu svog prdeža* trajanje pripreme: 17 - 25 godina
Ukuvavati pred televizorom dok mozak ne počne da pušta boju; skinuti sa vatre i promeniti odeću; zakačiti bedž i vezati traku oko glave, po želji; zaključati subjekt u sobu sa enciklopedijom teorije zavere dok se ne sprijatelji sa mirisom svog prdeža; hraniti sirovim mesom i bosti štapom kroz prozor; odštampati i plastificirati screenshot iz filma "Dan posle sutra".
Otvoriti ulazna vrata, ostaviti gitaru i printove ispred kuće, otključati ćeliju i držati se po strani dok se duh Sensei-a ne nastani u telu zveri...
3. Sensei
Vraćaš se ti kući posle još jednog napornog dana u komuni (pravili ste konfete za proslavu NG u prostorijama NGO), i razmišljaš da počistiš sneg ispred staračkog doma sutra, ali jebo to, to mora se radi... Kontaš da pokupiš još flajera sa fotkom razrezanih pluća pušača, pa da se zajebavaš sa Dunjom na trgu. U daljini, tinjava svetlost privlači tvoju pažnju; i pored svih obaveza, odlučuješ da istražiš (možda je nasukana foka). Dok sklanjaš granu ispred lica, kolena ti klecnu i svetlost te obara u klečeći položaj. Pred tobom se ukazuje Sensei, čovek koji vraća krzno na poderane životinjke, ne čovek, ideal koji je lepio plakate sa znakom nuklearnog otpada po pogonima za izradu crepa od Sinjaje do Banoštora '82. Okrenut ka istoku, drži Zlatnu Šibu (黄金のむち) visoko iznad glave i moli se precima.
- Sen...
- Ne progovaraj. Znam ko si. Odabrao sam te sa razlogom. Moje vreme je odavno isteklo, ali tražio sam odabranog...onog koji neće zloupotrebiti moć Zlatne Šibe.
- Ali, Sensei...ti si besmrtan, ja ne...
- Hrabri od sudbine ne beže. A sudbina nije stvar odluke... Veliki Savet Green Day-a i Pamele Anderson tako je odlučio. Dok su ostali išli u školu i gradili porodice, ti si neumorno otpadao u parku i psovao državu. A ja završio književnost...bićeš veći od svog Sensei-a.
- Ali Sen... *suza prekida drhtanje glasa*
- Ja više nisam Sensei, moja se uloga u ovoj dimenziji danas završava. U ime homoseksualnih prava južno-američkih iguana, neka nijedan nedavač dvesta dinara ne umakne tvom zamahu... *predaje Zlatnu Šibu uz naklon* ...Sensei moj...
