Izraz koji dopunjujemo govoreći o stvarima koje nismo u stanju da uradimo trenutno ili koje nikada nećemo uraditi. Izgovoreno opisuje ono što bismo uradili kada bismo imali mogućnosti/muda/pameti/odlučnosti. Upotrebljavanje izraza može delovati iritantno na sagovornika.
1.A:''Koja je riba ona Ana. Dođe mi da je opalim''
B:''Pa, brate, opali je. Je l' ti branim ja, a?''
A:''Ne da ona''
B:''Onda ćuti''
2.A:''Ovaj svet je tako pokvaren. Mi ovde bacamo hleb dok gladna deca u Africi umiru. Dođe mi da nikad više ni mrvu ne bacim''
B:''Ma nemoj? A danas si celu pljesku bacio''
A:''To je bilo drugo, nisam mog'o u onu gužvu sa pljeskom. A nisam ni bio gladan''
B:''A gladna deca u Africi?''
A:''Jebiga, brate''
3.A:''Kad vidim kako muče ove jadne životinje, dođe mi da nikad više mesa ne okusim. Dođe mi samo karfiol i blitvu da jedem''
B:''Pa jedi blitvu, u oko da ti je nabijem! Ko ti brani da jedeš prokletu blitvu i prokleti karfiol? Napasti jedna. Sve tebi nešto dolazi....Dođe meni da te zadavim kad lupetaš''
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.