Kada se napokon nakanite otići u goste kod vaših, nazovi ih prijatelja, mada su više poznanici, kod kojih inače odete jednom u 6 meseci, pa pri polasku kući im iz kurtoazije kažete da dodju kod vas, a oni opet iz kurtoazije kažu da će doći (mada ko zna kad će to biti).
- Dobro veče
- Dobro veče, ooooooo, otkud vi, pa nismo se videli sto godina bre, nema vas nikako
- Pa ni vas bre nigde nema, nikako da se vidimo
- Jebi ga, obaveze, posao, žena mi nešto ovih dana bolešljiva, klinac popustio u školi, pa sam mu rekao da nema idenja nigde... i tako... Sta ima novo kod vas?
- Ništa bre , sve po starom, tamo ovamo, drž ovo, drž ono, ne zna čovek gde glavom da udari....
Jedno dva - tri sata kasnije....
- I to ti kažem, ovi rijaliti su pravo ispiranje mozga brate, ne znam ko gleda to više
- Isto i ja to kažem... Nego bre, ženo koliko je sati?
- Pola 11
- Auh , jebote, moramo da idemo, radim sutra, obaveze...
- Dobro, baš mi je drago da smo se videli...
- Ajd laku noć, i dodjite kod nas bre, zeznite se neki put
- Doćemo
- Hehe, to uvek tako bude, dodjite - doćemo, dodjite - doćemo, a ne vidjamo se dvaput u godini...
- Jebi ga tebra, šta drugo da ti kažem...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.