Skepsa koja se razvila usled čestog ponavljanja - vuk, vuk - pri čemu su ljudi oguglali i ne padaju tako lako na šuplja i zvečeća obećanja i čokoladne rečenice.
- Ćale, pazi kad ti tvoj sin kaže, na kraju godine sam odličan, ma trista posto, spremaj repa za kolica!
- Mamlaze, 'vataj knjigu da te ne pošaljem u kanal! Pričaš to već tri godine, dok ne vidim, ne verujem!
..........................................................................................................
- Jao, draga, ali promeniću se, tebe mi, evo, poslednji put sam zavrteo točak sreće!
- Mani me čoveče i ne kuni se u mene, hoćeš da se presamitim niz ove stepenice, dok ne vidim, ne verujem!
..........................................................................................................
- Mala, imam pitona, dvadeset četiri bez šlema, vijaće te celu noć!
- Pali, sinak, znam i ja tu pesmu, dok ne vidim, ne verujem!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
nači neveruem bubu;)
ispravi sam' ovo, videćeš
što nevera?lolo
ispravih,slepa kod očIju:)
Simpaticno... :)
fala,fala :3