Domaća destilerijska inicijativa

Отрови у разним амбалажама. Атлантик водка, Векија, Балтик водка, ликери, и наравно, краљ свих тровача - Вињак. Опстају на овим просторима због слабе куповне моћи, услед које се занемарују чак и најелементарнији нагони, попут оног за преживљавањем.

Почињеш са водком. Атлантик или Балтик, за боље се нема на осамнаестим рођенданима. На четвртом осамнаестом рођендану овериш ко глумац и целу ноћ пеглаш у клозету док те сви остали гледају ко будалу. Зарекнеш се јавно да никад нећеш да лизнеш ништа јаче од пива. Аха...

Једном кад си са друштвом у парку, неко донесе Векију у пластичној амбалажи. Помислиш: пластична амбалажа! Таква егзотика, каква се у свету не виђа јер их даве оним прописима, стандардима, и осталим глупостима, мора да се проба! Велика грешка. Будиш се са главом која је тешка најмање двадесет килограма и са мозгом који је неповратно изгубио три процента својих дотадашњих капацитета. Никад више, али овај пут стварно. Доброоо...

Ма може овај ликерчић, па то пију жене. Онако, сладуњав је, није лош, може. Једно вече претераш, као и у свему до тада. Стижеш до куће, избациш утробу напоље и блед си као зомби наредна три дана. Е, сад стварно...

Чек, а шта је то? Домаћа? На пијаци? За триста кинти? Па то је бре џаба, они нису нормални, како ли им се то исплати? Па јес, криза, треба и сељацима пара. Де сипај. Уф, што је добра, како клизи, сладуњава, лепа. Дај још једну. Ајде, ајде, не штеди то, ко да си је дукатима плаћао... Док се следећег јутра играш Мистер Хајдa и покушаваш да саставиш претходно вече, и кад схватиш шта си све радио, свечано се, пред иконом, закунеш да од данас само пиво пијеш, а и то ћеш гледати да избегаваш...

Ма можда само један Вињак овај, ипак сам искусан већ. Јеси, искусан си ти синко, али је Вињак трипут искуснији од тебе, мрге од сто и кусур кила ломи, а неће таквог балавца. Пијеш Вињак, он пије тебе. После извесног времена прелазиш на дупле. Кад си једном конобару наручио тродупли Вињак, он те је само бледо погледао и рекао да му то нико никада није наручио. После извесног времена схваташ да одавно ниси имао девојку, свако вече у ком имаш пара за пиће проводиш у кафани, сам или са неким, није више ни битно, а факултет је забатаљен ко ливада под спором. Ајде, тргнућу се. Пусти и Вињак и све! Сад је стварно доста...

Откад је отац отишао у пензију, почео да прави домаћу. Не сипа шећер, не додаје било шта вештачки, то га ич не занима. Избегаваш јер си сигуран да не може да ваља, чим је твој отац прави, нит има фабрику, нит има име. Једном ипак пробаш, да му учиниш, да га не увредиш. Клизи низ грло. У стомаку почиње да кува и да таласе топлоте шаље кроз цело тело. Шта је бре ово? Мало претераш јер ти се баш допало. Ујутро се будиш уморан, али бистре главе и без последица које ћеш да носиш у наредном периоду. Уф, што је ово добро! Кокаинка права!

Прошле су године од тад и сад већ знаш. И сам правиш. Јесте пут дотле био трновит, неко би рекао и поплочан тровањима и осталим трајним последицама по твоје здравље, али, ако ништа друго, схватио си. Више нема тровања, пијеш само проверени квалитет.