Otrovi u raznim ambalažama. Atlantik vodka, Vekija, Baltik vodka, likeri, i naravno, kralj svih trovača - Vinjak. Opstaju na ovim prostorima zbog slabe kupovne moći, usled koje se zanemaruju čak i najelementarniji nagoni, poput onog za preživljavanjem.
Počinješ sa vodkom. Atlantik ili Baltik, za bolje se nema na osamnaestim rođendanima. Na četvrtom osamnaestom rođendanu overiš ko glumac i celu noć peglaš u klozetu dok te svi ostali gledaju ko budalu. Zarekneš se javno da nikad nećeš da lizneš ništa jače od piva. Aha...
Jednom kad si sa društvom u parku, neko donese Vekiju u plastičnoj ambalaži. Pomisliš: plastična ambalaža! Takva egzotika, kakva se u svetu ne viđa jer ih dave onim propisima, standardima, i ostalim glupostima, mora da se proba! Velika greška. Budiš se sa glavom koja je teška najmanje dvadeset kilograma i sa mozgom koji je nepovratno izgubio tri procenta svojih dotadašnjih kapaciteta. Nikad više, ali ovaj put stvarno. Dobrooo...
Ma može ovaj likerčić, pa to piju žene. Onako, sladunjav je, nije loš, može. Jedno veče preteraš, kao i u svemu do tada. Stižeš do kuće, izbaciš utrobu napolje i bled si kao zombi naredna tri dana. E, sad stvarno...
Ček, a šta je to? Domaća? Na pijaci? Za trista kinti? Pa to je bre džaba, oni nisu normalni, kako li im se to isplati? Pa jes, kriza, treba i seljacima para. De sipaj. Uf, što je dobra, kako klizi, sladunjava, lepa. Daj još jednu. Ajde, ajde, ne štedi to, ko da si je dukatima plaćao... Dok se sledećeg jutra igraš Mister Hajda i pokušavaš da sastaviš prethodno veče, i kad shvatiš šta si sve radio, svečano se, pred ikonom, zakuneš da od danas samo pivo piješ, a i to ćeš gledati da izbegavaš...
Ma možda samo jedan Vinjak ovaj, ipak sam iskusan već. Jesi, iskusan si ti sinko, ali je Vinjak triput iskusniji od tebe, mrge od sto i kusur kila lomi, a neće takvog balavca. Piješ Vinjak, on pije tebe. Posle izvesnog vremena prelaziš na duple. Kad si jednom konobaru naručio trodupli Vinjak, on te je samo bledo pogledao i rekao da mu to niko nikada nije naručio. Posle izvesnog vremena shvataš da odavno nisi imao devojku, svako veče u kom imaš para za piće provodiš u kafani, sam ili sa nekim, nije više ni bitno, a fakultet je zabataljen ko livada pod sporom. Ajde, trgnuću se. Pusti i Vinjak i sve! Sad je stvarno dosta...
Otkad je otac otišao u penziju, počeo da pravi domaću. Ne sipa šećer, ne dodaje bilo šta veštački, to ga ič ne zanima. Izbegavaš jer si siguran da ne može da valja, čim je tvoj otac pravi, nit ima fabriku, nit ima ime. Jednom ipak probaš, da mu učiniš, da ga ne uvrediš. Klizi niz grlo. U stomaku počinje da kuva i da talase toplote šalje kroz celo telo. Šta je bre ovo? Malo preteraš jer ti se baš dopalo. Ujutro se budiš umoran, ali bistre glave i bez posledica koje ćeš da nosiš u narednom periodu. Uf, što je ovo dobro! Kokainka prava!
Prošle su godine od tad i sad već znaš. I sam praviš. Jeste put dotle bio trnovit, neko bi rekao i popločan trovanjima i ostalim trajnim posledicama po tvoje zdravlje, ali, ako ništa drugo, shvatio si. Više nema trovanja, piješ samo provereni kvalitet.
Posle par godina tvoj sin ide na svoj prvi osamnaesti rođendan...
