Srpska verzija "Očajnih domaćica", ali ne kao igrana serija, već kao stil životarenja beogradske vonabi milfare, iako tu MILF frazu opravdava samo to što joj se jedan bubuljičavi klinac iz komšiluka zagledao u aljkavo odrađene silikonske dojkare za koje je po dolasku u BeGe digla kredit, ali klinjo se ne važi, jer bi jebao i gumi štucnu da mu je pri ruci.
I dan danas nezaposlene ljanšture, nekada opsednute udajom za skućene gradske likove srednjih godina kojima je bilo krajnje vreme da ožene bilo kakav objekat za reprodukciju samo radi ostavljanja potomstva. Život im je obskrbljen kineskim kopijama raznih odećnih komada, kao i poslednjom verzijom iPhone-a ili Šljamsunga sa Alija. Vozile su se taksijem dok muževi nisu počeli da preusmeravaju sredstva na neku mlađu. Okupljaju se međusobno na Ušću u Doncafe kafiću na drugom spratu gde prepričavaju jedna drugoj koliko svaku od njih muž voli i kako im dete ide u UMS školu za talente, ili u Leontininu školu pevanja, dok se bahate ispijanjem najskuplje kafe sa menija za koju su uštekale tako što su se isfenirale kod drugarice iako su prethodno iskukale keš od žmua jer moraju kod frizera.
Drkale su pičku na "Žene sa Dedinja" svojevremeno, igrani pandan "Očajnih domaćica", radnog naziva "Domaće očajnice" (provereno, rekao mi ortak što je razvlačio kablove na setu).
- Karte na pregled!
- Jao, znate, pa zaboravila sam je u drugoj torbi.
- Neka, gospođo, u redu je, nego odlepljuje vam se "V" sa te Luj Vitonove.
