Ti si dete sa sela, upisao si srednju u gradu, matorci te strpali u internat. Moliš Boga da prođe prva nedelja. I prošla je. Druga nikako da prođe, četvrtaci te jebu k'o konja. Dolaze neke ribe na sprat, na upoznavanje. Upoznaješ se sa jednom, ona ti lupa šantu kao da je muško, ova druga je nekako više društvena. Upoznaješ se i sa tom drugom, otkriva ti da su trećakinje. Poznata ti je, i ti si njoj. Gledaš joj u usne, tako prelepo izražene, u čarobno crvene lokne. Zaljubio si se, konju.
Počinješ da je primećuješ svakog dana, sve više obraćaš pažnju na njene lokne i usne. Saznaješ mnogo toga o njoj od starijih likova sa kojima si se sprijateljio. Puši, trenira streljaštvo, ima dečka već 2 godine. Za dečka jedva da si čuo. Sve o čemu razmišljaš je koje pljuge da kupiš i gde je streljana.
Počinješ da pišeš ljubavne pesme, o njoj. Preko doma odlaziš na festival ljubavne poezije, i ona ide. Tu počinjete da pričate, da se družite. Prvo polugodište ti je prošlo bez da si primetio, jer si mislio o njoj. Drugo je prošlo još brže, jer se niste razdvajali. Uz nju si se sprijateljio sa gomilom trećaka i četvrtaka, postali su ti kao braća.
Neverovatno teško ti pada kraj prve godine. Opraštate se. Bojiš se da je nećeš više videti, da će promeniti školu. Celo leto se čujete. Lomiš kičmu na građevini celo leto da bi mogao da je vidiš jednom nedeljno. I viđate se, bez obzira na sto kilometra koji vas dele.
Dolazi druga godina, oboje ste u domu. Ne razdvajate se prvih mesec dana. Ona odlazi na matursku ekskurziju, a ti nedelju dana prelamaš dal' da se obesiš il' da nastaviš dalje. Došla je sa ekskurzije. I dalje ste nerazdvojni. I jedne večeri se prosto desi ono što čekaš više od godinu dana. Ljubite se, zagrljeni na krevetu, goli, ispunjavate jedno drugo u svakom smislu. Voliš je, ona voli tebe.
Upoznao si njene, i ona je upoznala tvoje. Njeni dolazili kod tvojih na slavu. Išli i tvoji kod njenih. A vi ste za to vreme bili daleko od svega, obavijeni velom ljubavi.
Dolazi kraj njene srednje škole. Verovatno i kraj ljubavi, verovatno je više nikad nećeš videti. Ispratio si je na železničku, kaže ti da je najbolje da se sad sve završi i da se pamti, nego da se uništi i zaboravi. I jeste. Poslednji poljubac.
Treću i četvrtu godinu provodiš rastrojen, učeći za faks i krešući raspomamljene prvakinje. Stalno se prisećaš nje, njene porodice, ima brata koji je vršnjak tvoje sestre, lepo su se slagali. Ko zna.
Upisao si faks, književnost, a tvoja sestra srednju, u istom je onom internatu u kome si ti bio do pre par meseci. Od vaspitača sa kojima si ostao u dobrim odnosima si saznao da je našla dečka odmah na početku. Ona krije dečka, ti kriješ da znaš za njega.
Završavaš drugu godinu faksa, sestra svima u kući saopštava da ima dečka i da će doći sa sestrom kod vas. Posle nedelju dana čuješ auto pred kućom, klinac izlazi iz njega, poznat ti je. Za njim, iz auta izlazi ona, ista kao pre četiri godine, kad si je poslednji put video, sa istim onim crvenim loknama. Sestra je znala, rekla mu je da dođe sa njom. Grliš sestru, a onda grliš NJU. Ponovo kroz tebe prolazi isti onaj osećaj kao kada si je prvi put zagrlio i poljubio. Ponovo ste zajedno.
Završio si faks, zaposlio se, živiš sa njom. Venčali ste se. Rodila se još jedna devojka sa crvenim loknama.
