
Фраза коју изговорамо када потврђујемо своју сумњу у неку особу која нас је преварила, или слагала.
А: Е, секо, чујем да се мали Жилетић хвали по крају да је протутњао кроз тебе као Монголи кроз Бугарску. Е сад, дош'о сам да питам тебе, да л' о томе нешто знаш?
Б: Ма шта ти је, бато. Памтим ја ону кевину: ,,Памет у главу и дупе уза зид!“ Нисам луда.
А: Аха. А ја сам сис'о весла. Гледала си бре у плафон 3 дана, човече. И то с њим који има метар и згажену погачицу, а онај нагрувани баскеташ балави кад кренеш да врцкаш. Шта ти је то требало?
Б: У реду је, пацовчино. Колико хоћеш, сто евра? На, наједи се, и немој да си зуцнуо кеви иначе ћу да пријавим какве ти то све момке приводиш кад они нису ту.
А: Хм, ок. Рука руци, нисмо Турци.
Б:Хех, ако се то гледа по томе кога је бркати Турчин асистент на филозофском гузио, ти јеси. Вишеструко.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
sve pederi i kurve, mojA ti... plus