Ipoljavanje nezadovoljstva, i trenutak promene. Iz korena
Naime, Frenč je bio dobar, fin, na seljački način vaspitan mladić:što znači da se prema svojima, seljanima, odnosi sasvim normalno, dok druge, ugledne treba da poštuje i gleda na njih kao na Boga, ako se može tako nazvati čovek pri kraju svoje treće decenije života. Živeo je sam u kući na selu, razveden, posle svega pola godine braka. Svaki dan bio je isti, dosadan, isto počinjao, i isto se završavao – hranjenjem stoke. Kad bi se okrenuo iza sebe, imao bi sve, a ujedno i ništa. Dva psa, polubrata iz grada, stoke, malo zemlje, pomoćnicu koju nije voleo, ali i uspeo je delimično. Dva posla, kućni oko zemlje i stoke i posao koji je bio samo njemu poznat, služba koja je bila tajna, služba Francisku, što govori mnogo toga, jer se do iste službe zaista nije lako dolazilo. I ništa više. Pitate se zašto razveden? – To se desilo upravo kada je rekao – dosta je bilo!
Ženina ponižavanja i večita koketiranja sa drugima van sela došla su mu glave, a ona je odlazila drugima – zašto?
Upravo zbog toga što je rekla – dosta je bilo! Dosadan život, dosadan muž, loš odnos, sve razbacano ništa složeno, otišla je sa drugim. U nadi da za zabavnijim životom, ne mareći za sramotu koju će sama sebi navući na vrat.
Zašto nije marila? – Upravo zato što je rekla - Dosta je bilo! Večito gledanje na mišljenja drugih, ne!
Frenč je dugo nastavio da živi usamljeničkim životom, koji mu se baš i nije svićao, što je bio povod za traženje novog, boljeg, i u neku ruku zanimljivijeg života. Dosta je bilo! - rekao je Frenč. Tada je, naime, nasledila promena u njegovom ritmu, njegovom celokupnom životu i nadi da se izvuče bede i jada kroz koje je prolazio od kad je otišla. Njivu je prodao, kao i stoku, dao ostavku kod Franciska, za šta je trebalo pisati molbu, jer se do ostavke tog posla dolazilo teško isto onoliko koliko i do njega. Kupio je mali stančić u gradu, hteo je da nađe polubrata Edrijena, što mu nije pošlo za rukom. Sve što mu je od njega ostalo jeste čitulja na drvetu. I dalje živeo sam; novca je imao od prodatih stvari. kretao se po kafanama i umeo je tamo da ostane veoma dugo, čak i dok ne bi svanulo, ali prijatelja ne bi nalazio... Prošlo je i deset godina a ništa se nije promenilo... Deset godina svakodnevne kafane; doveloga je do delirijuma, i kad je kreneuo sa - dosta je bilo! Bilo je kasno, nažalost. Zavisnost ga je obuzela, a došao je u grad i kafanu unadi da se leči od anksioznosti i depresije. Umesto da se uzeo antidepresive.
