Ипољaвање незадовољства, и тренутак промене. Из корена
Наиме, Френч је био добар, фин, на сељачки начин васпитан младић:што значи да се према својима, сељанима, односи сасвим нормално, док друге, угледне треба да поштује и гледа на њих као на Бога, ако се може тако назвати човек при крају своје треће деценије живота. Живео је сам у кући на селу, разведен, после свега пола године брака. Сваки дан био је исти, досадан, исто почињао, и исто се завршавао – храњењем стоке. Кад би се окренуо иза себе, имао би све, а уједно и ништа. Два пса, полубрата из града, стоке, мало земље, помоћницу коју није волео, али и успео је делимично. Два посла, кућни око земље и стоке и посао који је био само њему познат, служба која је била тајна, служба Франциску, што говори много тога, јер се до исте службе заиста није лако долазило. И ништа више. Питате се зашто разведен? – То се десило управо када је рекао – доста је било!
Женина понижавања и вечита кокетирања са другима ван села дошла су му главе, а она је одлазила другима – зашто?
Управо због тога што је рекла – доста је било! Досадан живот, досадан муж, лош однос, све разбацано ништа сложено, отишла је са другим. У нади да за забавнијим животом, не марећи за срамоту коју ће сама себи навући на врат.
Зашто није марила? – Управо зато што је рекла - Доста је било! Вечито гледање на мишљења других, не!
Френч је дуго наставио да живи усамљеничким животом, који му се баш и није свићао, што је био повод за тражење новог, бољег, и у неку руку занимљивијег живота. Доста је било! - рекао је Френч. Тада је, наиме, наследила промена у његовом ритму, његовом целокупном животу и нади да се извуче беде и јада кроз које је пролазио од кад је отишла. Њиву је продао, као и стоку, дао оставку код Франциска, за шта је требало писати молбу, јер се до оставке тог посла долазило тешко исто онолико колико и до њега. Купио је мали станчић у граду, хтео је да нађе полубрата Едријена, што му није пошло за руком. Све што му је од њега остало јесте читуља на дрвету. И даље живео сам; новца је имао од продатих ствари. кретао се по кафанама и умео је тамо да остане веома дуго, чак и док не би свануло, али пријатеља не би налазио... Прошло је и десет година а ништа се није променило... Десет година свакодневне кафане; довелога је до делиријума, и кад је кренеуо са - доста је било! Било је касно, нажалост. Зависност га је обузела, а дошао је у град и кафану унади да се лечи од анксиозности и депресије. Уместо да се узео антидепресиве.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Не знам шта сам прочитао сад, ал' дадох ти + због труда....