Komunikacioni kanal obilato korišćen po planinskim selima u vremenu prije pojave telefona. Imalo je mnogo veći domet nego što se može zamisliti zbog odsustva industrijske buke i zvukova motornih vozila, što je omogućavalo čičici sa dušom u nosu da bez problema komunicira sa prvim komšijom udaljenim tričavu milju vazdušne linije.
A, zamislite tek rmpajliju koji je to jutro popio živo jaje kad se prodere iz petnih žila glaščinom od koje pucaju bukve, a eho od brda do brda prenese u daljinu. A, još kad je dobra hava - ih! Čulo se u drugo selo. I čulo je čitavo selo. I onaj ko je trebao, i onaj ko nije. Lišeno privatnosti. Za nju su se, pak, morale protegnuti noge.
Sa pojavom i dostupnošću novih tehnologija dozivanje je gotovo zamrlo i rijetko se može čuti, ali su navike i dalje ostale u ljudima.
- OOO, GVOZDENE, 'AJ' NA KAVU, VODA PROVRELA!!!
- Šta se dereš, jebem te uglavu, popucaše mi bubne opne! Nisi me mor'o zvati na mobilni, čuo bi te k'o da si kraj mene.
- Izvini, mislio sam da si se javio na ono gluvo uvo!
- Nisam, po nesreći. Zasipaj, eto me, samo da se izlogujem s fejsa.
