Ono o čemu sanja bar jedan junak naših domaćih filmova... On u svom slobodnom vremenu, koje bi inače mogao da iskoristi tako što će nešto pročitati, vadi malu kartonsku kutiju ispod kreveta i prelistava požutele listove, razglednice, već pomalo tužnog izgleda jer su se te zemlje toliko promenile da ne liče na one sa istih. Onda pusti neki rok i poneku suzu pa se vrati u stvarnost. Ali njemu u glavi tamo i dalje cvetaju ruže, dok je ovde veliko sranje koje on neće još dugi da trpi...Mada obično na kraju umre ili završi na trafici prodavajući pljuge i novine... a zašto?
Pa zato što je više vremena provodio u sanjarenju nego u potezima da ostvari svoje snove.
1: "Samo kad bih mogao da zapalim za Holandiju...e znaš kako je tamo....raj, a ne ko ovde..."
2: "Opet kenjaš o nekom drim-lendu, brate završićeš ili mrtav ili u trafici...ni jednu pouku nisi izvukao iz srpske kinematografije..."
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.