Ono o čemu sanja bar jedan junak naših domaćih filmova... On u svom slobodnom vremenu, koje bi inače mogao da iskoristi tako što će nešto pročitati, vadi malu kartonsku kutiju ispod kreveta i prelistava požutele listove, razglednice, već pomalo tužnog izgleda jer su se te zemlje toliko promenile da ne liče na one sa istih. Onda pusti neki rok i poneku suzu pa se vrati u stvarnost. Ali njemu u glavi tamo i dalje cvetaju ruže, dok je ovde veliko sranje koje on neće još dugi da trpi...Mada obično na kraju umre ili završi na trafici prodavajući pljuge i novine... a zašto?
Pa zato što je više vremena provodio u sanjarenju nego u potezima da ostvari svoje snove.
1: "Samo kad bih mogao da zapalim za Holandiju...e znaš kako je tamo....raj, a ne ko ovde..."
2: "Opet kenjaš o nekom drim-lendu, brate završićeš ili mrtav ili u trafici...ni jednu pouku nisi izvukao iz srpske kinematografije..."
