Глагол који нормално изгледа само у императиву, док је у другим глаголским облицима потпуно незамислив, стога се и не користи. Иначе, он представља сажети облик глагола држати, тј. држите га, јер се најчешће изговара у брзини и нико нема толико времена да га губи на тако дугу реченицу.
Са 7 година: -Ааааа, пожури, ено Петра, дрште га! Побећи ће нам опет!
Са 15 година: -У јеботе, ево ми га ћале, дрште ове цигаре и вопс.
Са 29 година: -Јао брате, какву сам рибицу упознао синоћ, одушевио сам се. Значи реч ја, реч она, а после пола сата сам викао на улици: -Дрште тај такси госпођо, нама се жури!
Са 45 година: -Само ви дрште тај компјутер у рукама. Ништа не радите, ништа не учите, само излазите! Не, не, све ћу ја! Ма само да ми напуните 18... мрхмхрх... (мрмљање се наставља, али све се тише чује док се ћале удаљава из собе).
Са 67 година: -Мирко, Ранко, дрште овај шах. Ајде да одиграмо коју....
Са 79 година: -Дрште ми песнице, одох у ве це.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.