
Глагол који нормално изгледа само у императиву, док је у другим глаголским облицима потпуно незамислив, стога се и не користи. Иначе, он представља сажети облик глагола држати, тј. држите га, јер се најчешће изговара у брзини и нико нема толико времена да га губи на тако дугу реченицу.
Са 7 година: -Ааааа, пожури, ено Петра, дрште га! Побећи ће нам опет!
Са 15 година: -У јеботе, ево ми га ћале, дрште ове цигаре и вопс.
Са 29 година: -Јао брате, какву сам рибицу упознао синоћ, одушевио сам се. Значи реч ја, реч она, а после пола сата сам викао на улици: -Дрште тај такси госпођо, нама се жури!
Са 45 година: -Само ви дрште тај компјутер у рукама. Ништа не радите, ништа не учите, само излазите! Не, не, све ћу ја! Ма само да ми напуните 18... мрхмхрх... (мрмљање се наставља, али све се тише чује док се ћале удаљава из собе).
Са 67 година: -Мирко, Ранко, дрште овај шах. Ајде да одиграмо коју....
Са 79 година: -Дрште ми песнице, одох у ве це.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.