Pastorče javnog servisa. Uprkos nacionalnoj frekvenciji po gledanosti negde između TV Radovanja iz Uba i svrljiškog Saturn Plusa.
Dok je prvi program oduvek bio informativna velesila vladajuće klase, puneći glave plebsa poput onog kad si Ridler u Betmenu sprži mozak, satnica drugog kanala se popunjavala restlovima novogodišnjih emisija i uzbudljivim serijalima tipa “Dinamika oseke na Foklandima” i “Tajni život štitonoše Vuka Brankovića”. I dobro, bilo je i sporta.
Treći kanal je imao svoju publiku, bilo je tu neke avangarde, bilo je roka, autorskih emisija, a drugi program je ostao drugi, dvojka.
Kako koja delatnost propadne, prebacuju je na drugi kanal. Vojska pukla – baci “Dozvolite” na drugi. Poljoprivreda u buli, daj “Znanje-Imanje” na drugi. Kad bude prestalo da svanjava, prebaciće i Jutarnji tamo.
Uprkos nekim kao pokušajima da se promeni imidž, i dalje na obodu margine pažnje gledalaca.
- Jesi li gledao ujka-Batu – bio je u onoj naučnoj emisiji na drugom programu.
- Drugom programu? Misliš na Pinku 2?
