Рокаш читав рат 90их, мало због наређења али много више јер волиш ову земљу и хоћеш да бар дјеца имају боље сутра. У глави слика жене и трогодишњег чељадета. Вредни су и давања живота без размишљања. Сви они клинци из комшилука ти пролазе кроз главу, биће то добри момци. Лежиш у локви крви, ништа то није. Опет се надаш да ће сутра боље бити.
Дошло је и то сутра. Видиш каменчугу како лети према теби, одбијаш је и вадиш пендрек. Та иста дјеца су сад момци који би те прегазили јер си добио наређење да браниш неке људе што би да прошетају градом. Нема више непријатеља вани, стигло друго наређење. Опет то радиш због дјеце и наде да ће бити боље сутра.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.