
Рокаш читав рат 90их, мало због наређења али много више јер волиш ову земљу и хоћеш да бар дјеца имају боље сутра. У глави слика жене и трогодишњег чељадета. Вредни су и давања живота без размишљања. Сви они клинци из комшилука ти пролазе кроз главу, биће то добри момци. Лежиш у локви крви, ништа то није. Опет се надаш да ће сутра боље бити.
Дошло је и то сутра. Видиш каменчугу како лети према теби, одбијаш је и вадиш пендрек. Та иста дјеца су сад момци који би те прегазили јер си добио наређење да браниш неке људе што би да прошетају градом. Нема више непријатеља вани, стигло друго наређење. Опет то радиш због дјеце и наде да ће бити боље сутра.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.