
Рокаш читав рат 90их, мало због наређења али много више јер волиш ову земљу и хоћеш да бар дјеца имају боље сутра. У глави слика жене и трогодишњег чељадета. Вредни су и давања живота без размишљања. Сви они клинци из комшилука ти пролазе кроз главу, биће то добри момци. Лежиш у локви крви, ништа то није. Опет се надаш да ће сутра боље бити.
Дошло је и то сутра. Видиш каменчугу како лети према теби, одбијаш је и вадиш пендрек. Та иста дјеца су сад момци који би те прегазили јер си добио наређење да браниш неке људе што би да прошетају градом. Нема више непријатеља вани, стигло друго наређење. Опет то радиш због дјеце и наде да ће бити боље сутра.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.