Рокаш читав рат 90их, мало због наређења али много више јер волиш ову земљу и хоћеш да бар дјеца имају боље сутра. У глави слика жене и трогодишњег чељадета. Вредни су и давања живота без размишљања. Сви они клинци из комшилука ти пролазе кроз главу, биће то добри момци. Лежиш у локви крви, ништа то није. Опет се надаш да ће сутра боље бити.
Дошло је и то сутра. Видиш каменчугу како лети према теби, одбијаш је и вадиш пендрек. Та иста дјеца су сад момци који би те прегазили јер си добио наређење да браниш неке људе што би да прошетају градом. Нема више непријатеља вани, стигло друго наређење. Опет то радиш због дјеце и наде да ће бити боље сутра.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.