To su oni sportovi kojima se u novinama posveti članak odma do reklame za najnoviji kuvar indokineske kuhinje.Najčešće ne duži od 2-3 rečenice,sažet,gotovo kao po tezama da je napisan, bez pomoćnih glagola ili novih pasusa.
I pored tako malo medijske pažnje u Srbiji ne zamire ljubav prema neprofitabilnim i nemarketinškim sportovima.
Deca koju mama i tata tutkaju da budu Novak Đoković i Ana Ivanović nisu nikakvi sportisti naspram dece koja se trude i rade kako bi se sutra ostvarili u sportu koji vole,a ne da bi bili u novinama i puni keša.Takva deca su u Srbiji potpuno zaboravljena,bez ikakve podrške od strane države,što finansijski što moralno.
A sutra,kad nam fudbaleri i ostali manekeni osramote boje,plivanje,streljaštvo,karate i ostali sportovi će nam svetlati obraz pred svetom.
Možda nismo tako popularni i plaćeni ali smo šampioni sveta u karateu.
