Iritirajuća i potpuno beskorisna rasa psa koja krasi makar pola dvorišta u Bežaniji i u jednom delu Bežanijske Kose, koji mi zovemo Sremska Kosa.
Njega odlikuju veoma mala visina i težina, crne je boje, duge dlake i ima jednu neverovatnu sposobnost da laje neprestano, čak i na promenu vremena, skače i grebe kapiju, ako treba i sat vremena, sve dok stojiš ispred, po čemu je i dobio ime. Malo je veći od čivave ali malo manji od mačke i svaki put kada ga vidiš kako skače i laje pomisliš kako bi ušao unutra u dvorište, uhvatio ga za rep, zavrteo i bacio najmanje 500 metara.
Nikada nisam video vlasnika da ga hrani ali sudeći po veličini, jede neke bubice i verovatno neko lišće, jer miša on ne bi mogao da savlada ni život od toga da mu zavisi.
Jedina njihova funkcija, koju sam ja primetio, je da njihovim kevtanjem i grebanjem kapije možda probude malo većeg komšijskog psa, pa da on zalaje.
Nije čak ni sladak, pa da ti se deca igraju sa njim, jer ima neku sitnu, dlakavu, podmuklu facu. Neodoljivo podseća na dlakavog gremlina.
Najčešće ime koje mu daju je Reks.
00:00 Ponoć. Temperatura se promenila za jedan stepen, malo je pirnuo vetar i Reks je to osetio.
- Reks, prestani da kevćeš i grebeš jebenu kapiju da ti ne bi sišao dole i bacio te u tri pičke materine, ne mogu da spavam od tebe.
