Dušan metoda

(пољана у Мачви, година 1353. по Христу, 6863. ad Orbi conditum)
(војска српског и грчког цара Стефана Уроша IV Душана Немањића, која се креће ка северозападу да би пресрела упад мађарске војске, тренутно је поставила камп; кампу се приближава група непознатих људи)
Стефан Душан: Добро, мајку му јебем, јесам ли ја лепо рекао да оћу да ми одвојите свињетину од костију, је ли?
Григорије (кувар): Опростите, Ваше Величанство, изгледа да наредба није стигла до мене.
Стефан Душан: АЛО ХЛАПЕНЕ!
Хлапен: Да, Ваше Величанство?
Стефан Душан: Да се ухапси гласоноша који је носио моју наредбу Григорију и Григорије, да се проведу у Звечан и да их тамо 2 године држите на хлебу и води. Да ли је то јасно?
Хлапен: Наравно, Ваше Величанство. Имате ли још наредби?
Стефан Душан: Не, вољно си.
Хлапен: Захваљујем.
(Хлапен одлази, прилази деспот Јован Оливер)
Стефан Душан: Де си Јоване, змијо љута!
Јован Оливер: Господару, приближава нам се група непознатих људи из правца север-северозапад. Носе наше заставе, али нам се чини да нису наши.
Стефан Душан: Је л'? А што вам се чини?
Јован Оливер: Господару, толико смрде да су се коњи поплашили, послали смо пола чете да их смири.
Стефан Душан: Значи ђармански шпијуни. Ништа, слушај овако: Прво ћете да их истуширате шмрковима, затим ћете их довести овде пред мене.
Јован Оливер: Јасно, господару.
(пола сата касније; људи долазе пред цара Стефана Душана)
Стефан Душан: Гарда, вади мачеве и у борбени положај!
(гарда окружује непознате људе)
Стефан Душан: Е сад, кад смо ту, ко вас је послао да нас шпијунирате?
Човек из гомиле: Нико господару, ми смо Срби?
Стефан Душан: Је л'? Е ај ти мени тицо отпевај онда нешто.
Човек из гомиле: Моја мала носи сукњу мини, испод мини написала скини, моја мала носи сукњу макси испод макси написала такси!
Стефан Душан: Аааа богами лепо вас је Лајош опремио, ајде још једну!
Човек из гомиле: Моја мала нема предњи зуби, кад ме љуби језиком ме уби!
Стефан Душан: Е богами вас Лајош није довољно добро спремио, видиш да ниси испоштов'о граматику, мешаш падеже к'о моја Јелена кукове.
Човек из гомиле: Али господару, ми смо наши, верујемо само у бога и маику србиу!
Стефан Душан: Пријатељу, ако ти не знаш да се ова земља више не зове Србија, онда то значи не да ниси одавде, него да си још северније од Будимпеште, ако тамо уопште живе хуманоидна бића. Али пошто сам добре воље, нећу вас убити, но идите седите и једите и пијте с војском, нек' вам је на част што сте тако хтели да ме зајебете. Гарда, одведите их!
(гарда их одводи)
Стефан Душан: Него где ја оно беше стадох. А да, Комнене, ош партију шаха?
Јован Комнен: Не пада ми на памет, прошли пут кад смо играли, појели сте моју половину табле у првом потезу, нађите ви неког паметнијег.
Стефан Душан: Ајде, ајде, пустићу те овај пут.
Јован Комнен: Нека фала.
Стефан Душан: Људи кажу да си говно, ал' ја сам одувек знао да си ти само пичка.
Јован Комнен: Нек' сам ја пичка, боље то него да ме опет пола севастократора подјебавају на афтерпартију.
Стефан Душан: И шта ја сад да радим, реци ти мени. У ствари знам, одо' ја да га избацам у клоњи, па ћемо на пут.
(утом наилази патријарх Јоаникије)
Јоаникије: Ју Господи помилуј, во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа амин, какве то неблажене речи излегоше из ваших благоречних уста, пресветли међу народом?
Стефан Душан: Реко' "одо' ја да га избацам у клоњи"
Јоаникије: Ах, воде, воде, брзо, Господи опрости рабу својему Душану Стефану на оваквим богогрдним речима.
(пола сата после; Душан излази из клоње)
Стефан Душан: Е сад кад смо завршили припреме, могли би и у бој, а? Шта је с оним ђарманским шпијунима?
Гардиста: Господару, онај што Вам је певао се дерња "Нећу више да будем прљави Мађар, од сад сам Србин, до сад сте ме звали Јанош, од сад Србислав да ме зовете!"; што се остатка њихове екипице тиче, тренутно се туку међусобно кога ће Јоаникије пре да прекрсти.
Стефан Душан: Хехе, матори није имао појма колико ће посла данас да има. Нека га, ионако залудан блеји сваки дан. Него кад матори заврши, ви да дате оружје овим ђармашима и Србислава да им поставите за команданта, па да кренемо да се најебемо мађарских мајки.
Гардиста: Разумем, господару.
Стефан Душан: Е сад, шта ја да радим... Одох у ствари да га избацам још два пута, таман ће за сат времена ионако бити спремни.
(одлази у клоњу)
(сат времена после)
Стефан Душан: Јесмо ли спремни?
Гардиста: Па јесмо, али ће са овим бившим Мађарима бити пар проблема.
Стефан Душан: Је л'? А што?
Гардиста: Зато што су сви узели имена Србислав, Срба, Србољуб, Србослав и Срб.
Стефан Душан: Па добро, поделите их у ниже јединице по именима, таман нам згодно дође.
Гардиста: Разумем!
(12 сати после, сусрет мађарске и српске војске)
Стефан Душан: Хлапене!
Хлапен: (у себи) Јеб'о те Хлапен више, Хлапене ово, Хлапене оно, цео живот (гласно) Да, Ваше Величанство?
Стефан Душан: Изведи Ђарме испред.
Хлапен: Разумем! НЕК ИЗАЂЕ НОВА ЧЕТА ИСПРЕД
Лајош: Је ли, Јаноше, је л' оно она чета коју смо послали јуче да се инфилтрирају, гулаша ти?
Јанош: Господару, биће да су они.
Лајош: Па јебо те сатараш, како је могуће да су прешли на њихову страну?!
Стефан Душан: Хлапене!
Хлапен: (у себи) Јебо те Хлапен више! (наглас) Да, господару?
Стефан Душан: Реци дер овима из позадине да ми додају мегафон!
Хлапен: ДАЈ МЕГАФОН ОВАМО!
(10 минута касније)
Стефан Душан: (преко мегафона) УЈАААА, ЛАЈОШЕЕЕЕ!
(Лајош окреће главу)
Стефан Душан: WOLOLO* ПИЧКО РАВНИЧАРСКА