Primer iz životinjskog sveta: oni nesretni nazovi psi, čiuvave meni baš tako deluju, mučenici.

U jednom malom šumadijskom selu na samrtnoj postelji je ležao čovek sa dušom u nosu koji je doduše još uvek obavljao svoj prvobitni funkciju, t.j. da miriše.
Elem umirući je namirisao da se u kujni sprema pita sa jabukama. Drhtavim glasom je sinu koji je bio pored njega rekao:
Siiiiineeee, oseeećaaam da majkaaa spremaa pituu saaa jabuuukamaaaa.Idi i donesiii mi jednooo parčeee."
Sin odmah otrča prema kujni, a već kroz minut se vraća praznih ruku i saopštava ocu: " Ne da mama. Kaže da čuva za daću."

- Aman, ženska glavo, šta si se uzvrtela?! Ne vidiš da ne mogu! Nisam imao ni dana slobodno, i u subotu i nedelju sam radio, i sada prekovremeno, šef znaš da mi je čvrste ruke, doš'o ekstra nadrkan, pa sam i psihički upropašćen!
- Ali ti bi stalno, kako sad...
- Umoran sam za desetoricu, ne mogu! Aman, duša mi u nosu! Ne mogu, smiluj mi se, crći ću! Pusti me da odmorim!
- Hehehe, spremila ti ja seksi salatu...
- Opa! Palačinke sa medom i orasima! Mmmm! Važi, imam i ja par narodskih sredstava da me oraspolože na umu, pa 'ajde!
- E, samo nemoj da preteraš sa dozom te narodne medicine k'o prošli put kad nisi znao da staneš, pa meni bila duša u nosu, znaš!