Daleki rod, ako se može nazvati rodom uopšte. U gustom porodično stablu, ili bolje rečeno žbunu, on/ona se nalazi na najudaljenijim krajevima. Ali eto, reda radi, tako ih nazivamo.
- Ženo, jesi napravila spisak za proslavu odlaska našeg pulena u vojsku?
- Jesam. 150 pozivnica ima. Moram da skratim malo, puno ćemo para potrošiti.
- Nema kraćenja. To mi je sin jedinac i neću da štedim. To će da bude prava proslava. Jesi li upisala rođake Damira i Anu iz Ljubuškog?
- Nisam, šta će ti oni? Uopšte ti nisu rođaci, našao si dvanaeste peke zveketalo.
- Samo ti piši! Jesi? Ajde sad VOLJNO!
......................................................
- Je li, sine, jebeš li ti šta i zašto ne?
- Jebem, ćale, jebem.
- Pa promijeniš ruku, je l' da? Nego, kontam da te ženim. Ima dobra kćerka kod Tanasića, vrijedna, lijepa. Prava prilika za tebe.
- Ali mama kaže da smo rođaci. Raspitao sam se ja za nju.
- Ma šta tvoja mati zna... Ona ti je dvanaeste peke zveketalo, dođe ti nešto između koljena.
- Stvarno?
- Kad ti kažem.
- Ništa onda, ćale, idem ja da vidim Tanasićku na djelu.
хахаха, лепо лепо чампи!