Slikovit sinopsis zavetne vukojebine, po običaju locirane negde Bogu iza nogu i toliko ruralne da ju je tehničar u Google Earth-u protumačio kao glič u pikselima...i obrisao.
To nije ni zaselak, ni poljoprivredno dobro, ni kotun...ma nije ni prćija, jebiga, koji bi tu ženio, ako ćemo iskreno. Tek - iz dva dimnjaka izbijaju jedva primetni tragovi obitavanja ljudi podno istih, dok na ona tri kamena sede lešinari i čekaju. Sva je verovatnoća da neće dugo...
- De si đuvegija, nešto si mi prop'o, hehe...
- Ma pusti me u pičku materinu, bio sam tri dana sa Morganom kod njenih u Bosni, da me upoznaju i te munje...
- Ajao, pa kaka ti je fjučr tazbina?
- A njeni su prilično stari, jebiga, teško žive...ma znaš koja zapizdina kad tri dana signal nisam im'o.
- Dve kuće i tri kamena, a? Pa dooobro, tebra, Morgana je valjda vredna toga, hehe...
- Pa ne znam baš. Bio je jedan trenutak na početku koji mi je do jaja ubacio crva sumnje u glavu...
- Šta, to što su inbredi, lol?
- Ne, nego im se Morgana poklonila kad su prišli a oni joj pružili sveže odsečenu glavu ovna. Bizarno, zar ne?
- Hm...Brate, da joj se ćale možda slučajno ne zove Belzebub?
- Vid'o si na fejsu, a smrade?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
malo si oduzio u primjeru bespotrebno, ali oke je
Pa za Frenkija Delevru je to:)